Srbija se nalazi na raskrsnici koja je dublje i kompleksnija nego što se čini na prvi pogled. Dok se sa jedne strane u javnom prostoru vode beskrajne političke svađe, sa druge strane se bez mnogo buke događaju stvari koje direktno utiču na opstanak naroda i države. Na Kosovu i Metohiji Srbi nestaju — sve je manje onih koji ostaju da čuvaju svoja ognjišta, svoje domove i svoj identitet. Porodice se svaki dan sele, ali u Srbiji o tome skoro niko ne govori. Mediji, umesto da upale alarm, drže se cenzure i ćutanja o ovoj suštinskoj temi.

Укинуте су све државне институције које су некада штитиле Србе на КиМ, а подршка државе је симболична и упућена само онима који су лојални СНС – а то су верни чланови и симпатизери Српске листе на КиМ. Остали, не постоје за српске власти. Ова тишина и одсуство реакција стварају простор за даљу деградацију положаја Срба у јужној покрајини, што представља трагичан губитак за читав српски народ. Док народ нестаје, власт гледа кроз прозор, неспособна или неодлучна да заштити свој народ или за то не постоји ,,политичка воља“?

Истовремено, унутрашња ситуација у Србији није ништа боља. Медији су под јаким притисцима и у великој мери контролисани, што гуши јавну расправу о темама од кључног значаја: од питања Косова и Метохије, преко миграција, до економске и безбедносне кризе. Најновији пример који открива дубину политичке и медијске кризе јесте афера коју је покренула потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић.

Тепић је изнела шокантне тврдње да је председник Србије, Александар Вучић, повезан са криминалним круговима, укључујући сарадњу са осуђеним нарко-дилером Филипом Кораћем. Један од најупечатљивијих детаља у њеним тврдњама је да је Вучићев лик, као део пропаганде, коришћен на пакетима дроге које су заплениле француске власти.

Уместо да се ова озбиљна оптужба темељно истражи и изнесу чињенице, власт је одмах покренула демантије, тужбе и политичке нападе на Тепић, а медији су више пажње посветили овом међусобном препуцавању него суштинским питањима која ова афера отвара — питању криминала у врху власти и одговорности која се дугује јавности.

Оваква пракса није случајна. Ово личи на свесно одрађену манипулацију Александра Вучића, да ,,пусти да процуре“ информације, како би се сакрили прави проблеми Србије. Док се пажња јавности усмерава на политичке међусобне оптужбе и „прљаве ратове“, суштински изазови остају непримећени и нерешени.

Ови изазови су јасни: све мање Срба на Косову и Метохији, медијска тишина о томе, стални одлазак младих, слабљење државних институција, и растући утицај страних интереса који Србију чине полигоном за експерименте различитих пројеката, било да су економски, здравствени  или безбедносни. Уз све то, насељавање миграната у све већем броју додатно компликује већ осетљиву ситуацију у земљи.

Истина је да Србија није само жртва спољних утицаја, већ и унутрашњих механизама који гуше слободу говора, цензуришу битне теме и спроводе политику која угрожава будућност државе и народа. Ако се ове теме не отворе и не почне озбиљна расправа и деловање, Србија ће изгубити више од територије — изгубиће свој идентитет, свој глас и своју наду.

Време је да се власт и опозиција престану заједнички замајавати јавност политичким препуцавањем које ништа суштински не решава. Позивамо их да се фокусирају на оно што је најважније — да се под хитно и конкретно помогне српском народу на Косову и Метохији, који сваки дан губи домове и наду.

Подсећамо Александра Вучића да је у последње три године три пута обећао да ће затражити хитну седницу Савета безбедности УН поводом положаја Срба на КиМ, а да до данас није било конкретних корака. Та обећања не смеју бити празне речи.

Србија заслужује одговорну и ефикасну политику која штити свој народ и његова права. Сви који имају утицај у јавном животу треба да делују одмах, пре него што буде касно. Народ неће више трпети ни лажне наде ни игнорисање правих проблема.

Oznake: afera, Aleksandar Vučić, Marinika Tepić, Nada Gladović