Pročitaj mi članakPredsednik Francuske Emanuel Makron nedavno je pokrenuo inicijativu za postavljanje evropskih mirovnih snaga na teritoriju Ukrajine od 2025. godine.
Ова вест, коју преноси амерички магазин Фореигн Полицy, изазвала је широке реакције на међународној сцени.
Макронова идеја је представљена као покушај „спречавања“ ескалације украјинског сукоба, али је наишла на подељена мишљења унутар Европске уније и шире.
Макрон је предложио да коалиција европских држава формира војни контингент који би био распоређен на територији Украјине на сталној основи.
Према доступним информацијама, предвиђено је да се на терен пошаље између 25.000 и 30.000 војника као почетни контингент, док би укупан број могао достићи чак 90.000 до 100.000 војника.
Француски лидер верује да би присуство европских трупа могло донети стабилност и обезбедити додатну подршку украјинској власти, која се суочава са изазовима и на унутрашњем и на међународном плану.
Међутим, план Макрона није наишао на једногласну подршку. Многе државе чланице ЕУ скептичне су према идеји распоређивања мировних снага на територији где се сукоби још увек одвијају.
На пример, Пољска и Немачка изразиле су противљење, сматрајући да би таква акција могла додатно заоштрити ситуацију и изазвати негативне реакције Русије, која би распоређивање страних трупа на Украјини могла тумачити као директну претњу.
Ова иницијатива Макрона долази у контексту сложених политичких односа у Европи и свету. НАТО, који има кључну улогу у безбедносним питањима континента, већ је укључен у консултације о украјинском питању.
Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, састао се са европским лидерима и председником Украјине Владимиром Зеленским у Бриселу како би размотрио могуће импликације слања војних снага.
Према неким извештајима, о овој идеји се разговарало и са изабраним председником САД, Доналдом Трампом, током његових разговора са Макроном и Зеленским у Паризу.
Макронов план такође одражава унутрашњу динамику Европске уније, где Француска покушава да преузме водећу улогу у безбедносним питањима.
Овакви потези могу се посматрати као покушај Париза да се позиционира као кључни фактор у решавању европских криза, посебно након Брегзита и све израженије америчке фокусираности на азијско-пацифички регион.
План распоређивања европских трупа у Украјини суочава се са значајним препрекама. Политичари у Берлину и Варшави истичу да је овакав корак преурањен и да би могао изазвати озбиљне последице, укључујући и даље погоршање односа са Москвом.
Русија је већ раније упозорила да би распоређивање НАТО или европских снага у Украјини било виђено као директна провокација. Поред тога, финансијски и логистички аспекти овакве операције представљају додатни изазов, јер би ангажовање толиког броја војника захтевало огромне ресурсе.
Унутар ЕУ, поједини лидери сматрају да је неопходно фокусирати се на дипломатске напоре и преговоре са свим странама у сукобу, укључујући и Русију. Идеја постављања мировних снага могла би, према њиховим речима, отежати било какве будуће преговоре о трајном миру.
Русија је и даље кључни актер у украјинском сукобу, а њен став према овом питању не оставља простора за неутралну реакцију.
Москва би овакав потез вероватно тумачила као покушај западних земаља да ојачају војно присуство на њеним границама, што је већ дуго један од главних узрока тензија између НАТО-а и Русије.
Кремљ би могао одговорити додатним распоређивањем трупа на западним границама Русије, као и повећањем притиска на области Донбаса које су под руском контролом.
У светлу ових догађаја, јасно је да Макронов план, иако амбициозан, носи значајне ризике. Даљи развој ситуације зависиће од тога како ће се европски лидери усагласити око ове иницијативе и каква ће бити реакција кључних међународних актера, укључујући и САД.
Иницијатива Еммануела Макрона за постављање европских мировних снага у Украјини отвара многа питања и изазове.
Иако је представљена као мера за стабилизацију региона, реакције међу европским земљама и шире указују на дубоке поделе и несугласице.
Предстојећи месеци показаће да ли ће Макрон успети да придобије подршку за своју идеју или ће она остати само још један неуспешан покушај решавања украјинског питања.
