Прочитај ми чланакДалеко је одјекнуо говор америчког председника Доналда Трампа у Давосу, пре свега због откривања стратегије везане за куповину Гренланда и однос према ЕУ и НАТО у том контексту. Трамп је, ипак, искористио позорницу да пошаље и поруке везане за свој лични политички успон у САД, и централни део наратива његовог успона - "крађу" избора 2020. године. Ово, иначе, има помало везе и са Србијом.
„Копча“, међутим, није на први поглед евидентна. Најпре, шта је Трамп рекао у Давосу?
„Сви који су били умешани у крађу избора 2020. године, када ми је победа украдена преко Доминион машина, биће приведени правди. Истрага је при крају“, поручио је Трамп са говорнице. О овој „изборној крађи“ говорило се много претходних година, а информације су варирале – од „теорија завере“ до валидних медијских извештаја. Са најавом истраге, уколико је заиста и буде, ствар се конкретизује. Нова.рс је анализирала како то може бити додатни проблем за Вучићев режим и односе Србије и САД.
Најконкретнији у повезивању српских власти са овом афером био је Душан Јањић, политички аналитичар.
Ако се покаже да је то тачно, а немамо разлога да сумњамо да Трамп измишља, треба очекивати процесуирање свих људи који су учествовали у намештању америчких избора. Не искључујем могућност да је то БИА радила преко неке приватне агенције, али блиско везане с влашћу и с концептом борбе против обојене револуције. Мислим да је у томе учествовао један број људи које су сада почели да склањају из врха БИА, додао је, али то их неће спасити. Поставља се питање докле ће истрага ићи и да ли ће обухватити и Александра Вучића, који све контролише у Србији. То би била веома тешка ситуација за Вучића, јер би се показало да једна држава води сајбер-криминалну акцију против друге државе, у овом случају против САД за позицију председника. Ко ће све бити обухваћен кривичним гоњењем одлучиће амерички тужиоц“, рекао је он агенцији Бета.
Потом је у том контексту поменуо компанију „Roaming Networks“.
Одговор компаније
У одговору српске компаније упућеном нашој редакцији, каже се да су у питању нетачне информације.
„Апсолутно је нетачно да је ‘Доминион отворио свој дата центар у Београду преко Roaming Networks’. (…) Истине ради, пословни однос између Roaming Networks и компаније „Доминион“ састојао се искључиво од испоруке опреме за складиштење података (Pure storage Flash Array X20R2 – 38T) у Србији током 2020. године (године када се наводна крађа избора догодила, прим. нов.). Roaming Networks послује од 2008. године, а испорука ове опреме спада у редовну пословну делатност нашег привредног друштва. Осим наведеног посла, Roaming Networks и запослени у нашем привредном друштву нису имали никаквих додатних послова са компанијом ‘Доминион’. Такође, наглашавамо да је вредност читавог реализованог посла износила цца. 33.000,00 УСД, а што представља материјално безначајну вредност у односу на пословање Roaming Networks, чак и ако би се у обзир узела и само пословна 2020. година, а у којој је остварен промет у висини од 62.000.000,00 УСД“, каже се, између осталог, у одговору.
Нова.рс је, иначе, још у новембру 2020. године писала о томе да српски ИТ кадар ради у канадском „Доминиону“, фирми која је одређена за бројање гласова на изборима за председника САД.
Одговор је, међутим, стигао са мејл адресе компаније „Dot Networks“. Откуд то?
Промена власништва
А „Roaming Networks“ је, заправо, релативно недавно променио власништво, па онда и име. То се догодило у априлу 2024. када је у њој удео од 92 одсто куповином стекла фирма Манекс ИЦТ чија је стопостотни власник фирма Манекс ДОО.
Манекс ДОО је фирма Драгољуба Збиљића.
Осам одсто власништва остало је компанији Коефик, иза које стоји Ненад Ковач, познат и као Неша Роминг. „Роминг“ је од „Networks Rominga“, с обзиром да је Ковач био годинама власник ове компаније. Фирма “Dot Networks” или тада “Roaming Networks” била је у стопостотном власништву фирме Коефика, односно Ковача, али је власништво промењено 1. децембра 2024, када је преузима Збиљић.
Ко су бизнисмени
Ковач и Збиљић пословни су људи који су имали значајно другачији развојни пут. Како пише Форбес, који је Ковача означио делом српске пословне елите 2023. године, он је са успоном почео 2000. када се „Роминг“ бавио продајом мобилних телефона. Потом је основао барем 10 предузећа, што у земљи, што у иностранству, са истим префиксом. Ковач је данас у јавности најпознатији као власник „Техноманије“. Раније, са Николом Петровићем, некадашњим директором јавног предузећа „Електромреже Србије“, имао је сувласништво у фирмама које су се бавиле изградњом мини-хидроелектрана. Пример су фирме „Mini Hydro Investment“ и „Eco energo group“. Петровић је једно време био и директор, односно законски заступник неких од Ковачевих фирми, а Ковач га је представљао као младог и перспективног бизнисмена.
У саставу Ковачевог пословног царства била је и „Електромонтажа Краљево“, коју је пре неколико година купила фирма „Енерготехника Јужна Бачка“, иза које стоји предузеће „Манекс“ , раније поменутог Збиљића.
Сам Збиљић доживео је претходних година метеорски успон. Његове фирме финансирале су кампање Српске напредне странке, учествовале у изградњи Београдске аутобуске станице, Националног стадиона и кроз претходних 13 година добијала послове од државе вредне барем 530 милиона евра. „Нова“ је у више наврата писала о његовим пословима са државом Србијом. Ниже су само неке од тих прича:
Ту је и Орбан
Последње информације о Збиљићевом пословању кажу овако: Мађарска државна електроенергетска компанија МВМ је саопштила да је преузела већински удео у компанијама Енерготехника Јужна Бачка и Електромонтажа Краљево. Нова.рс је у јулу прошле године писала да је преко пола милијарде евра послова које је држава Србија склопила са Манекс групом, чији су део Енерготехника – Јужна Бачка из Новог Сада и Електромонтажа из Краљева, добрим делом отишло у руке мађарске државне електропривреде МВМ. Удео МВМ-а у компанијама Збилљијћа је скочио са 33 одсто на 60 одсто.
Уредник у недељнику „Радар“ Милан Ћулибрк тада је рекао да „продаја овако велике фирме само појачава снажне финансијске и политичке везе између премијера Мађарске Виктора Орбана и председника Србије Александра Вучића. То се види и у пословима Орбановог зета Иштвана Тиборца, који је помоћу Диофа фанд менаџмента (Diofa Fund Management) купио неколико пословних зграда у Новом Београду“.
И Вучић и Орбан прате Трампов политички „кредо“, иако са променљивим успехом у остваривању ближе конекције са „вођом слободног света“. Ту се „копча“ окончава.
