Пад Николаса Мадура је први корак у новој америчкој стратегији.
Као што сам говорио месецима уназад и као што сам рекао у овом исечку из гостовања од пре неколико дана, почиње нови амерички приступ спољној политици- са глобализма (тежње за владањем целим светом) на „класични“ империјализам (успостављање граница своје империје и надметање са другим империјама).
Прва жртва је Венецуела тј. Мадуро, који је јуче ухапшен у муњевитој акцији- која не би била могућа без огромног саучесништва домаћег становништва (које није учинило готово ништа да га заштити) нити апарата силе (који се држао по страни и/или активно помагао Америци).
Следи стављање венецуеланских резерви нафте, гаса и свега осталог под америчку контролу. Тиме ће Америка да контролише највеће светске резерве нафте (видети листу првих 10 земаља у свету по томе и колико их је под америчком контролом) и одређује ток и темпо светске производње и трговине.
То им отвара могућност да наштете Кини (која је много нафте узимала од Венецуеле), Русији (да смањују цену светске нафте повећаном производњом) и Ирану (кога сад могу опуштеније напасти свесни да блокада Ирана неће произвести толико турбуленција на светском енергетском тржишту колико би да нема америчке контроле над Венецуелом).
Иран мора пасти као последња баријера стварању „Великог Израела“ и Трамп је „дужан“ својим „спонзорима“ да то оствари. То ће бити „опроштајна“ акција америчког интервенционизма на светском нивоу након које следи (или претходи?) узимање Гренланда (што ће створити америчку самодовољност у смислу свих ресурса и минерала), брутализација „Монроове доктрине“ (не само да друге велике силе неће смети да се петљају ту него ће све државе овог простора учинити америчким вазалима) и наставак индиректног притискања својих супарника – Русије преко ЕУ и Украјине, а Кине преко Јапана, Јужне Кореје, Тајвана…
Да ли је ово договорено са Русијом и Кином видећемо по америчкој реакцији (или одсуству исте) на деловање Руса и Кинеза у њиховим зонама утицаја. Ако јесте- БРИКС комотно иде у заборав, нема мултилатерализма, већ нове империјалне поделе света и начело – свако за себе.






