Pročitaj mi članakPoslanici Evropskog parlamenta predložili su da se u Evropskoj uniji uvede zabrana korišćenja društvenih mreža bez roditeljskog pristanka za mlađe od 16 godina i tražili jače mere zaštite maloletnika na internetu.
Данас је објављено и истраживање према којем две трећине младих између 15 и 24 године користи друштвене мреже за информисање о друштвеним и политичким вестима, док је њих 78 одсто рекло да је бар понекад изложено дезинформацијама.
Одбор ЕП за унутрашње тржиште и заштиту потрошача усвојио је данас извештај у којем се изражава забринутост због неуспеха великих онлајн платформи да адекватно заштите малолетнике и упозорава на ризике везане за зависност, ментално здравље и излагање нелегалном и штетном садржају.
Посланици одбора ЕП предложили су да минимална старосна граница за приступ друштвеним мрежама, платформама за дељење видео записа и АИ пратиоцима на нивоу целе ЕУ буде 16 година, осим ако то родитељи не одобре, и најмање 13 година за приступ било којој друштвеној мрежи.
Европосланици такође траже забрану штетних технологија и пракси које изазивају зависност или личе на коцкање и друге мере како би се боље заштитила деца на интернету.
Европски парламент ће о овим препорукама гласати на пленарној седници крајем новембра.
Према најновијем истраживању Еуробарометар које је данас објављено, млади се највише информишу преко друштвених мрежа, а већина њих зна да су изложени дезинформацијама и лажним вестима.
Резултати показују да две трећине испитаника свих старосних група користи традиционалне медије за свакодневно праћење садржаја о друштвеним и политичким актуелностима, а 59 одсто испитаника користи друге дигиталне изворе као што су друштвене мреже, онлајн информативни портали, стриминг платформе, блогови.
У погледу извора информација, 71 одсто је рекло да се о друштвеним и политичким темама информише преко телевизије, 43 одсто је навело радио, 41 одсто штампане новине и часописе или њихове онлајн верзије, а по 40 одсто користи претраживаче и друштвене мреже.
Истраживање је показало да 42 одсто испитаника сматра да је телевизија постала важнија као извор информисања у последњој години, док четвртина каже да је повећан значај друштвених мрежа као што су Фејсбук, Инстаграм, ТикТок, Икс.
Две трећине учесника истраживања сматра да су бар понекад били изложени дезинформацијама или лажним вестима, али већина њих (61 одсто) је уверена да могу да препознају дезинформације.
Међу младима од 15 до 24 година, 65 одсто се информише преко друштвених мрежа, а 78 одсто је рекло да су понекад, често или веома често били изложени дезинформацијама.
