Прочитај ми чланакСкоро четири године након почетка рата у Украјини, лидери Европске уније обавезали су се да ће финансирати економске и војне потребе Кијева у наредне две године.
На самиту следеће недеље европски лидери разматраће да ли да искористе десетине милијарди долара замрзнуте руске имовине која се налази у Европи како би помогли у покривању финансијских захтева Украјине, које ММФ процењује на 135 милијарди евра.
Такав потез до сада никада није примењен и носи значајне ризике. Европска централна банка упозорила је да би коришћење замрзнутих државних средстава могло да наруши поверење у евро ако се стекне утисак да Европљани могу једноставно да „узму новац“ других држава.
Поједине чланице страхују и од могуће руске одмазде. Белгија, у којој се налази највећи део замрзнуте имовине, најгласнији је противник овог плана. Последњи инциденти са дроновима у близини аеродрома и војних база прошлог месеца навели су на сумњу да Кремљ већ шаље упозорења, иако починиоци нису званично идентификовани.
Председник Европског савета Антонио Коста поручио је да лидери „не би требало да напусте Брисел“ док не донесу одлуку на самиту 18. децембра.
Замрзавање руске имовине – углавном средстава Централне банке Русије – уведено је као одговор на рат који је Москва покренула у фебруару 2022. Кремљ је тај потез назвао „крађом“.
У овом тренутку пред Европском унијом су два модела:
„Репарациони зајам“ – коришћење руске имовине као гаранције све док се Москва једног дана не сагласи да плати ратну штету.
Задуживање ЕУ на финансијским тржиштима, по узору на заједнички фонд формиран током пандемије.
Иако су многе европске економије у дубоким финансијским проблемима, званичници истичу да рат Русије против Украјине представља егзистенцијалну претњу за читав блок. Обавештајне процене упозоравају да би Владимир Путин могао да покрене нови рат у року од три до пет година ако оствари победу у Украјини.
