Građani Srbije plaćaju električnu eneruju skuplje nego stanovnici 13 zemalja Evrope, a predstavnici vlasti tvrde da je po visini cene na dnu lestivice zemalja Starog kontinenta i da će tako i ostati i posle 1. oktobra, kada poskupi 6,6 odsto, preneo je danas Radar.
Ако се у цену, како је навео тај портал, урачунају и бројне ставке, које се наплаћују потрошачима, тренутно је струја јефтинија и у неким од најразвијенијих европских земаља, попут Шведске и Норвешке, у пет суседних држава, Бугарској, Румунији, Црној Гори, Албанији и Мађарској, као и у Пољској, Исланду, Молдавији, Литванији, Грузији и Турској.
У тим земљама цена једног киловат-часа (кWх) креће се у распону од 1,23 евроценти (у Грузији) до 8,7 евроценти (у Молдавији), док је у Србији 8,79 евроценти, рекао је за Радар доктор економских наука Драгован Милићевић, бивши државни секретар за трговину од 2012. до 2014, позивајући се на податке Еуростата.
Милићевићева анализа показује, међутим, да је у Србији стварна цена много већа од 8,79 евроценти за кWх. Његова рачуница базирана је на процени да већина грађана петину струје троши ноћу, по нижој тарифи, а 80 одсто дању, по вишој тарифи.
Она открива да сваки кWх, у зависности од укупне потрошње, кошта између 14,5 динара и 21,43 динара, односно од 12,37 евроценти до 18,29 евроценти, ако се у цену укључе и акцизе, порез на додату вредност и бројне таксе, па и такса за јавни сервис, која се такође наплаћује преко рачуна за струју.
„Годинама се форсира наратив да је цена електричне енергије за домаћинства у Србији најнижа или међу најнижима у Европи. Да би се дошло до стварне цене коју плаћа потрошач, у њу морају да се урачунају и све остале ставке, почев од ангажоване снаге, преко накнада за обновљиве изворе, до акциза и ПДВ-а“, рекао је Милићевић.