Прочитај ми чланак

ТУРЦИ хоће српске фабрике

0

tekstilci

Аустријски „Боксмарк“ планира у Србију да уложи 20 милиона евра и упосли хиљаду радника. Ова компанија, специјализована за израду кожне галантерије за аутомобилску, авио-индустрију и железницу, само је један од 37 инвеститора са којима Влада Србије активно преговара о улагању у нашу земљу. Међу инвеститорима који планирају да покрену свој бизнис у Србији је и једна шпанска фирма, заинтересована за електронску индустрију. Према њиховим прорачунима, за посао вредан 20 милиона евра, биће им потребно чак 3.200 радника. Име компаније и даље се крије, пошто сам инвеститор захтева поверљивост у преговорима са Владом.

Турска компанија „Џинси“, која већ има своју фабрику у Лесковцу планира да изгради још два погона – у Крупњу и Владичином Хану. Уложили би око три милиона евра, а планирају да запосле 800 радника. Постоји могућност и да италијански Г. П. А. запосли 400 текстилаца, али ова фирма још мерка локацију за свој бизнис.

Према подацима у које су „Новости“ имале увид, један од великих инвеститора је и руски „Монокристал“. Он планира да у сектор неметала уложи 25 милиона евра и ангажује 200 људи. Ова руска компанија специјализована је за израду електронских компоненти. Реч је о браунфилд инвестицији, што значи да ће руски купац својим новцем реновирати већ постојећи погон и покренути производњу, и то у Крагујевцу. 

АУСТРИЈАНЦИ У “МИТРОСУ“

Како сазнајемо, некадашњи „СЛ Митрос“, кланична индустрија из Сремске Митровице, добиће ускоро новог газду – компанију „Герлингер“ из Аустрије. Послу се у овом војвођанском граду може надати 300 људи.

Компанија из САД, НЦР3 је светски технолошки лидер у пружању висококвалитетне и стручне подршке компанијама из различитих индустрија међу којима су водеће фирме из области финансија, туризма, угоститељства, телекомуникација, забаве, игара на срећу, јавног сектора и телекомуникација у више од 100 земаља. Они у Београду већ имају оперативни и информациони центар, а планирају да у наредном периоду ангажују 900 људи на пословима у српској престоници и да инвестирају седам милиона евра. За пословање у Србији заинтересоване су и четири швајцарске компаније, пет италијанских, као и једна из Јапана. Инвеститор са Далеког истока је инсистирао на анонимности, а заинтересован је за улагање у једну српску фабрику у којој би посла било за 600 новозапослених.

Премијер Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је Влада склопила договор или је у процесу преговора са 46 компанија, које ће донети у нашу земљу инвестиције вредне 583 милиона евра и 21.000 нових радних места.

– Сваког човека у Србији мора радовати чињеница да страни инвеститори долазе. Имајући у виду кризу која траје већ шест година и која се неће ускоро завршити, као и чињеницу да нам расте јавни дуг, да држави прети банкрот и да је ниво незапослености и даље веома висок, долазак странаца који желе овде да улажу је добра вест – сматра Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду. – Стране инвестиције су од 2011. године изузетно скромне, тако да би улагања и отварање нових радних места много значило и грађанима и српској привреди.

Осим 583 милиона евра, колико су „тешке“ најављене инвестиције, у Србију би, према најавама Клеменса Тениса, председника и власника највеће месне индустрије у Европи, требало да стигне додатних 200 милиона евра колико његова компанија „Тенис“ планира да уложи у прехрамбену индустрију у Србији.

ТРЕБА БИТИ ОБАЗРИВ

Са овим најавама треба бити обазрив – сматра професор Љубодраг Савић. – Морам да будем делом и песимиста, јер није ово прва власт која говори о огромним цифрама и која нам обећава да ће препородити Србију. Зато, упркос лепим жељама да ово успе, морамо имати и дозу опреза. Пожелео бих пуно успеха тиму који води преговоре и надам се да ће успети да реализују већи део пројеката. Нисмо ми у прилици, као неке земље у Европи, које су „богате нежење“, па да можемо много да бирамо „младе“, али се надам и да још имамо шта да понудимо. Постоје три нивоа када су у питању велики пројекти и на њима су политичари, инвеститори и грађани. Стране инвестције и радна места најбрже се отварају у главама политичара, а грађани их најспорије примете.

(Вечерње новости)