Прочитај ми чланакНовогодишњи празници још неће добро ни да се захуктају а потрошаче у Београду дочекаће промена режима у трговинама, где више неће моћи да се користе пластичне кесе, посебно не оне танке у које смо стављали воће и поврће.
Уместо њих, трговци најављују папирну амбалажу, али се већ сада јављају гласови који указују да ће то много више “коштати” планету, јер је основна сировина за израду хартије дрво, подразумева се додатна сеча шума при чему је рециклажа таквих кеса крајње ограничена. Трговци ће на касама, уз наплату понудити и платнене и биоразградиве кесе, које наводно мање загађују средину јер им је период распада у природи знатно краћи од класичних.
Foto: Pixabay/Susbany
У бројним трговинама, међутим, још не знају како ће изгледати примена ове мере а ни потрошачи још немају увид у то шта их чека у првој постпразничној куповини.
– Немамо никакве информације, колико знам ништа се још није предузело како би се обезбедила алтернативно решење, па су потрошачи препуштени сами себи, да се снађу чиме ће и како заменити пластичне кесе. Мислим да је проблем то што се и у овом случају врло неодговорно и нерационално приступа мери а да претходно нису понуђена алтернативна решења. Јер, проблем замене пластичних кеса је много сложенији и алтернатива зависи од тога за шта се и како користи. Није било ни подстицаја да се организује исплатива производња онога што би заменило тај вид паковања роба и због тога мислим да ова забрана у Београду неће битно да утиче на загађење животне средине – каже за Данас Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Србије.
Он указује да кесе које се користе у трговинама нису горући проблем, али су у фокус доспеле највише због тога што се неадекватно одлажу па се могу видети тамо где не би требало да буду. Међутим, коришћење пластике је знатно сложеније, и једно од решења би могла да буде значајнија активност на сакупљању, сортирању и рециклирању свих врста отпада.
– За то нема одговарајућих економских решења, која би била довољан подстицај и за произвођаче и за промену навика потрошача. То је део приче о поглављу 27 за које је потребно највише средстава, процењује се између 30 и 40 милијарди евра, а држава је, изгледа, одлучила да тај трошак пребаци на грађане уместо да створи економско исплативе моделе – каже Богосављевић.
Искоришћене пластичне кесе, али и боце и друга пластична амбалажа, већ деценијама у свету представљају озбиљан еколошки проблем који је код нас додатно увећан због неадекватног одлагања отпада, па се оне могу наћи не само на депонијама и око њих, него и у рекама и језерима, шумама, по парковима и на дрвећу. Забрана коришћења само танких кеса које нису биоразградиве за сада је ограничена само на Београд, иако је вероватно да ће је следити и други градови. Наиме, Нови Сад је такође донео сличну одлуку али ће она почети да се примењује од 2021. док ће наредна година бити припремна. Еколози тврде да то неће значајно смањити степен загађења животне средине пластиком, уколико не уследе други кораци, пре свега сакупљање и рециклажа тог отпада.
Још на нивоу расправа
Борба против претеране употребе пластике води се већ неколико деценија, али углавном на нивоу еколошких расправа, упозорења па и повремених протеста. Циљеви су оправдани, јер пластика чини највећи део отпада који се таложи у природи а чак четвртина, у коју су сврстане и кесе за једнократну употребу, потиче из домаћинстава. Оне се јако дуго задржавају у природи, јер им је период распада од 400 до 1.000 година.
Текстови су део пројекта „Енергетски ефикаснији и еколошки чистији“, који се суфинансира средствима из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у медијском прилогу нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
