Југославија се распла због презадужености, један је од често цитираних разлога за крах бивше државе. Почетком деведесетих, ММФ и остали светски повериоци су бившу СФРЈ прогласили презадуженом и нису желели да Београду одобре нове позајмице.

Бивша Југославија у тренутку распада дуговала је око  11,5 милијарди евра (прерачунато из долара). Данас, државе чланице бивше федерације дужне су преко 130 милијарди евра!  Овде је у питању државни дуг, коме треба додати још милијарде дугова, насталих задуживањем предузећа код банака у иностранству, али и самих грађана код опет иностраних банака које послују на овим просторима.

Другим речима, када је требало да се плански разбија једна велика земља, позајмице су обустављене. Али, када је Југославија претворена у шест банана-република, а сва вредна имовина покупована (често фантомски штампаним доларима без покрића), ММФ је радо одобравао папрене кредите, које су нове војно обезглављене колоније чиниле још зависније од Запада.

Посебан дужнички шамар Србији , ударила је претходна Влада, која је земљу за само четири године задужила ћак осам милијарде евра, што је две трећине укупног дуга старе Југославије! Тренутни укупан дуг Србије износи око 30 милијарди долара.

Ситуација ништа није боља ни када је јавни дуг у питању. По подацима о јавним дуговима држава у региону, Србија је на првом месту с учешћем од 51,1 одсто у бруто друштвеном производу, а следе Црна Гора са 48,1 одсто БДП-а, Словенија – 47,4 одсто, Хрватска – 43,9 одсто, БиХ с 34 одсто и Македонија с 32,7 одсто.

Јавни дуг Србије је на крају првог тромесечја 2012. године износио 14,6 милијарди евра, а учешће јавног дуга у БДП-у повећано је на 51,1 одсто. Ипак, у лошијој ситуацији од нас је Хрватска са укупним спољним дугом од око 70 милијарди долара.

И поред свега овога, српске политичке партије ће, по свему судећи, остати истрајне у политици „ММФ нема алтернативу“.

С.С.

Ознаке: задуживање, колоније, кредити, ММФ, спољни дуг