Прочитај ми чланакРеволвинг кредитне картице, отплата на рате и дозвољени минус постали су пошаст савременог потрошачког друштва. Већина нас “провлачи” картице често и за ствари које нам у том тренутку нису потребне, а отрежњење долази када подвучемо рачуници и видимо да су такве куповине заправо преплаћене и да смо дали много више новца него што смо у првом тренутку мислили. Када једном уђемо у тај зачарани круг платних картица, из њега се излази дуго и тешко, а у највећем броју случајева и уз велики финансијски губитак.
Платне картице са одређеним лимитом и дозвољени минис, у банкама се добијају буквално “на добар дан”, па тако сваки грађанин који има редовна примања и рачун у банци, може да постане и власник платне картице. И то су апсолутно најскупље позајмице.
Уколико сте мало опуштенији лако улазите у зачарани круг дуговања.
То функциониште тако што потрошите на пример 50.000 динара и онда всакг месеца, у зависности од уговорених услова, плаћате 5 или 10 одсто искоришћеног износа. У то је банка урачанула своју камату.
Истовремено, наш “расположиви” новац се опет увећа са том уплаћеном ратом, па поново имамо могћност да “провучемо” картицу. И тако за годину дана када се све прерачуна испадне да вас је тих 50.000 коштало 100.000.
“Маказе” као опција за платну картицу
У потрошачкој психологији добро је познато да користимо све новчане ресурсе који су нам на располагању, па тако, наводи наш саговорник “несвесно срљамо” у ново задуживање.
У коришћењу овакве картице главна ствар је да редовно измирујте рате без даљег коришћења картице.
А, ако не можете да се суздржите од куповине у ситуацијма када знате да на картици имате одређена средства на располагању, можда је најбоље да сами маказама исечете картицу и тако прихватите реалност да трошите само онолико колико месечно и зарадите.
Још једна замка звана дозвољени минус
Грађани најчешће користе опцију дозвољеног минуса, који је и најскупљи могући вид позајмице од банака.
Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) указује да би дозвољени минус требало користити само у крајњој нужди и уколико је могуће вратити га банци што пре.
Он подсећа на чињеницу да камате на дозвољени минус иду и преко 30 одсто на годишњем нивоу, те саветује да пре куповине неког производа одмах треба да урачунамо тај проценат и видимо колико ћемо то заправо платити, ако куповину разложимо на 12 месеци.
“Банке нису социјална установа, оне зарађују на својим клијентима”
“Ако смо нешто платили 30.000 динара, камата на годишњем нивоу биће 30 одсто. У случају да тај дуг не стигнемо да отплатимо првог месеца, ми ћемо на крају године преко тих 30.000 банци платити још 9.000 динара на име камате. Дозвољени минус је најскупља могућа позајмица. То је “пандорина кутија”. Одлука о уласку у дозвољени минус мора бити рационална, али нажалост, постоје људи који дозвољени минус користе да би преживљавали. У том случају се јако тешко излази из тог зачараног круга”, објашњава он и додаје да “банке нису социјална установа”, те да оне зарађују од камата на позајмљени новац.
Николић наводи и да су искуства грађана са којима је НОПС сарађивао “сад и никад више”, када је у питању дозвољени минус и риволвинг картица.
Према његовим речима, у пракси се показало да грађани најчешће немају самоконтролу када је у питању плаћање картицама, да су они који су се „чупали“ из дозвољеног минуса свој дуг “годинама отплаћивали”, па је самоконтрола и његов први савет када је у питању трошење новца који смо на овакав начин добили од банке.
“Најбоље би било када би куповина неких скупљих ствари, или трошак за опремање стана који смо платили преко дозвољеног минуса могао да се отплати наредног месеца. Дозвољени минус треба узимати само у нужди. У сваком случају боље је и да се позајмимо код пријатеља или чак узмемо потрошачки кредит за који су камате 10 или 12 одсто. То је у сваком случају исплативије од оних 30 одсто камате, колико на годишњем нивоу плаћамо за дозвољени минус”, подвукао је Зоран Николић из НОПС-а.
Нада Гладовић:Прво протест за КиМ,па се придружујемо протесту Србија против насиљаhttps://t.co/sT6MXMeYwc
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 31, 2023
