Прочитај ми чланак

Порастао дуг Србије према Кини и ММФ-у

0

Најновији преглед поверилаца јавног дуга Србије указује на то да је на крају јануара "мировао“ дуг у еврообвезницама, као и у дугорочним динарским обвезницама, док су порасле обавезе Србије према кинеској Еxпорт-Импорт банци за 58 милиона евра и према ММФ-у за 33 милиона евра.

Током јануара 2024. године емитоване су динарске обвезнице рочности осам година (ЕXПО обвезнице) у износу од 63,1 милијарду динара и евро-деноминоване хартије од вредности рочности три године у износу од 99,8 милиона евра, док су по основу пројектних и програмских зајмова повучена средства у износу од 18,7 милијарди динара, објавила је Управа за јавни дуг, а преноси Бизнис.рс.

То се пресликало и на својеврсну „топ листу“ највећих поверилаца Србије, па је тако дуг у динарским обвезницама на крају јануара износио 7,21 милијарду евра, док је месец дана раније био 7,17 милијарди евра. У јануару је порастао и дуг по основу кредита страних влада за 50 милиона евра, на укупно 3,27 милијарди евра.

Раст износа дуга забележен је и код кредита кинеске Еxпорт-Импорт банке, преко које се финансирају велики инфраструктурни пројекти – од децембра до јануара наше обавезе према Кини порасле су за 58 милиона евра, на укупно 2,67 милијарди евра, док Европској банци за обнову и развој дугујемо 53 милиона евра више или укупно 656 милиона евра. У истом периоду порастао је и дуг према Међународном монетарном фонду (ММФ), чија делегација је управо почела разговоре о трећој ревизији актуелног аранжмана са Србијом, вредног 2,4 милијарде евра. За месец дана обавезе према ММФ порасле су за 33 милиона евра.

Током јануара отплаћене су обавезе у износу од 111,3 милијарде динара или око 950 милиона евра, од којих се 58 милијарди динара односи на доспеће динарских хартија од вредности рочности две године. Учешће јавног дуга у страној валути на крају јануара 2024. године износи 78,2 одсто, док је учешће јавног дуга у еврима 57,2 одсто, у доларима 13,7 одсто, а у специјалним правима вучења ММФ-а 6,8 одсто.

Учешће динарског дуга је 21,8 одсто, а у осталим страним валутама 0,5 одсто, навела је Управа за јавни дуг. Имајући у виду на велику активност на тржишту обвезница, занимљив је податак да учешће нерезидената у портфолију динарских државних хартија од вредности на крају јануара 2024. године износи 18,5 одсто, што одговара вредности од 156,8 милијарди динара.