Прочитај ми чланакНа адресу "дужника" пристигла је опомена Управе за трезор због "неизмирене обавезе на основу накнаде за извршене услуге јавних плаћања“. Рекло би се, ништа необично, свако ради свој посао како најбоље зна. Све док није уследило и упозорење да ће у случају кашњења бити "принуђени“ да покрену "поступак принудне наплате“, пише Радар.
Економисти су давно записали да нема ефикасне државе без уређених финансија. Око те оцене може бити и спорења, али пример који следи сликовитије од било ког коментара беседи колико је наше Министарство финансија, конкретно Управа за трезор као његов саставни део – педантно. Сада следи читава серија питања!
Најпре, да ли дужник има новца на рачуну и да ли је некада био у „минусу“, односно блокади. Утврђено у надлежној Управи за трезор (Лесковац) да је увек било новца на рачуну. Истина, мало, али довољно да се намири „толики“ дуг. У конкретном случају следи опомена због „неизмирене обавезе на основу накнаде за извршене услуге јавних плаћања које врши Управа за трезор“. И онда следи тарифни број и износ дуга од 1,84 динара. И словима један динар и осамдесет и четири паре, пише Радар!
Следи додатно питање – како се појавио износ поменутог дуга од невероватних 1,84 динара? На то питање пристигао је љубазан одговор – компјутер аутоматски препознаје да ли је неко дужан или није! На додатна питања када је рачунар утврдио поменути дуг, добија одговор на нису у могућности да то проверавају, јер, ваљда, треба имати поверења у нови начин обрачуна!
Разговор у Управи за трезор био је пријатељски, колико то може бити када је неко дужан држави тако огроман дуг назначен у опомени. Прича је, верујемо, за рубрику „веровали или не“. Дужник пита, уз осмех пун сарказма: „Да ли дуг може да намири у самом трезору!“ Следи (не)очекиван одговор! Не! И пристиже додатно објашњење да за плаћање свих рачуна преко трезора све мора да буде обављено „транспарентно“ у банци!
[ Извор: Радар ]08. 04. 2024.12:352
САМО У СРБИЈИ Претња принудном наплатом због дуга од 1,84 динара?!
На адресу „дужника“ пристигла је опомена Управе за трезор због „неизмирене обавезе на основу накнаде за извршене услуге јавних плаћања“. Рекло би се, ништа необично, свако ради свој посао како најбоље зна. Све док није уследило и упозорење да ће у случају кашњења бити „принуђени“ да покрену „поступак принудне наплате“, пише Радар.
СНС гувернерка са ПЛАТОМ ОД 5.500 ЕВРА не види и не чује вапаје сиромашних
Економисти су давно записали да нема ефикасне државе без уређених финансија. Око те оцене може бити и спорења, али пример који следи сликовитије од било ког коментара беседи колико је наше Министарство финансија, конкретно Управа за трезор као његов саставни део – педантно. Сада следи читава серија питања!
Најпре, да ли дужник има новца на рачуну и да ли је некада био у „минусу“, односно блокади. Утврђено у надлежној Управи за трезор (Лесковац) да је увек било новца на рачуну. Истина, мало, али довољно да се намири „толики“ дуг. У конкретном случају следи опомена због „неизмирене обавезе на основу накнаде за извршене услуге јавних плаћања које врши Управа за трезор“. И онда следи тарифни број и износ дуга од 1,84 динара. И словима један динар и осамдесет и четири паре, пише Радар!
фото Схуттерстоц
фото Схуттерстоц
Следи додатно питање – како се појавио износ поменутог дуга од невероватних 1,84 динара? На то питање пристигао је љубазан одговор – компјутер аутоматски препознаје да ли је неко дужан или није! На додатна питања када је рачунар утврдио поменути дуг, добија одговор на нису у могућности да то проверавају, јер, ваљда, треба имати поверења у нови начин обрачуна!
Разговор у Управи за трезор био је пријатељски, колико то може бити када је неко дужан држави тако огроман дуг назначен у опомени. Прича је, верујемо, за рубрику „веровали или не“. Дужник пита, уз осмех пун сарказма: „Да ли дуг може да намири у самом трезору!“ Следи (не)очекиван одговор! Не! И пристиже додатно објашњење да за плаћање свих рачуна преко трезора све мора да буде обављено „транспарентно“ у банци!
Не престаје да расте задуживање грађана
Разговор у Управи за трезор био је пријатељски, колико то може бити када је неко дужан држави тако огроман дуг од 1,84 динара. Епилог је био да дужник свој дуг не може да плати у самом трезору, већ све мора да буде обављено „транспарентно“, у банци. А онда је банка наплатила своју накнаду од 100 динара, 54 пута већу од дуга држави.
Ето другог чина ове (не)веселе приче. Дужник, односно његово овлашћено правно лице, срдачно се поздравља и креће пут банке. Није далеко: треба препешачити пут као да трчите од једног до другог гола на чувеној Маракани! У банци, чије име за ову (не)веселу причу није битно, гужва као да се деле бесплатне улазнице за дерби Црвена звезда – Партизан! Ништа необично! Слика, као и у свим банкама. Навикао народ да чека у редовима и то је прилика да се размени која порука са (не)познатим суседом кога муче сличне невоље: плаћање рачуна, наводи Радар.
Коначно, дужник долази до самог шалтера. (Не)заинтересована службеница је, као и дужник, у неверици. Следи питање: „Да нисте погрешили износ дуга“! Добија кратак одговор: „Налог за плаћање: пренос (образац број 3) послао је трезор и у одељку сврха уплате написао: уплата за накнаду за ЈБКЈЦ 9556 и затим следи прималац и објашњење МФ – Накнада за услуге које врши Управа за трезор“. Све јасно као невреме усред лета!
Службеница банке, млада, симпатична, могла би да буде стјуардеса, као да се правда, упозорава: „Знате ли колико ћете платити услугу банке!?“ Дужник, као да се понаша невешто што је (не)зналица, слеже раменима! Поново следи, овога пута уљудно хладан одговор: „Такса је сто динара!“ Странка се не чуди‚ банка има своју тарифу. Срећан је што није поменула неку другу цифру. Једино се преслишава као да је занет причом из самог почетка романа Ана Карењина: „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин“.
Сутрадан, из банке стиже електронском поштом обавештење: тарифа за услуге трансакције износа од 1,84 динара (један динар и 84 паре) је сто динара! Невероватно! Дужник поставља бесмислено питање: колико је било потребно времена да Управа за трезор проследи опомену. Сам себи даје одговор: десет, двадесет, педесет минута… Можда и више ако се пије кафа! И друго питање: колико је потребно банци да обрачуна своју тарифу? Верујемо, мање од једног минута.
Сутрадан, из банке стиже електронском поштом обавештење: тарифа за услуге трансакције износа од 1,84 динара (један динар и 84 паре) је сто динара! Невероватно!
