Прочитај ми чланак

Милан Мишчевић: Колики је стварни дуг пољопривредних предузећа?

0

Постоји основана сумња да се споразум са шеицима служи да се прикрију малверзације у пољопривредних предузећа…

Актуелни разговори о продаји „Пољопривредних предузећа“, поларизовали су стручну и осталу јавност Србији. Пре било какве одлуке о располагању капиталом предметних предузећа, добро би било да се утврде, а по потреби да се и истраже следеће чињенице:

1. Ко је и како приватизовао та предузећа?

2. Ко је и на који начин процењивао вредност капитала тих предузећа?

3. Утврдити одговорност Агенције за приватизацију, за продају тих предузећа, у фази припреме документације за тендерску или аукцијску продају, и за фазу надзора рада до испуњења обавеза од стране „Купца“;

4. Утврдити ниво стварног дуга тих предузећа, њихово порекло, оправданост, начин трошења позајмљених средстава и испитати комплетан ток новца 5 година пре приватизације, до раскида уговора;

5. Утврдити и појаснити стварне разлоге банака за давање кредита предузећима, који превазилазе укупну купопродајну цену тих предузећа, и то пре исплате свих рата од стране купца, тј. пре него је „власник“ постао стварни власник.

Одговоре на ова питања могу да се добију за кратко време, не више од три месеца. Тада би добили стварну слику о пословном стању тих предузећа. Утврдило би се да ли поседују „Непоштен дуг“, да ли уопште постоји дуг, или су се предузећа фиктивно задуживала у циљу „прања новца“ или неких других незаконитих радњи. У случају да постоји дуг који није стварно направљен, није био оправдан и сл. државни органи који управљају капиталом тих предузећа, могли би једноставно да га не признају, отпишу и поведу утврђивање кривичне одговорности једнако за дужнике, повериоце и контролоре који су дозволили тако незаконито поступање.

Тек таквим рашчишћавање и утврђивањем фер вредности предузећа, може се доносити одлука о располагању капиталом тих друштава, тј. да ли уопште потребно продавати та предузећа, кад она могу самостално , успешно да послују и да пуне буџет Србије. Такође модел би се могао применити на сва предузећа у којима је раскинута приватизација и јасније би се могла утврдити стратегија, врста, структура даљих инвестиција у та и сва друга предузећа.

Милан Мишчевић

 

(Двери)