Прочитај ми чланакПронашли сте стан из снова, он кошта 100.000 евра, крећете у процедуру за добијање кредита. Морате да знате да вам за овакву акцију одмах треба барем 20.000 евра у кешу, без тога нема ни одобреног кредита. Потребно је да обезбедите 20% учешћа, али ту није крај трошковима који се само нижу. Коначна рачуница заправо показује да већи део грађана не може самостално ни да подигне овај кредит, јер је за то потребна зарада далеко већа од просечне плате.
Свака банка углавном тражи учешће од 20%, што је у овом случају 20.000 евра, али то није све.
Ту су и укупни трошкови трансакције, који износе 5% – што је 5.000 евра. Они обухватају порез на пренос ако је у питању староградња, оверу уговора, а урачуната је и агенцијска провизија.
Ту је и трошак одобрења кредита, што је у овом случају 1% од укупног износа – односно 800 евра. То су укупни трошкови учешћа и обраде кредита, али ни ту није све.
Под претпоставком да нећете живети у празном стану, опремање само једне собе и то као привремена опција кошта између 10.000 и 12.000 евра.
Да резимирамо: Тренутно, рата за кредит од 80.000 евра, износи око 600 евра и то за период отплате од 25 година.
Да бисте уопште могли да га плаћате, требало би да имате зараду од око 1.200 евра.
Дакле са учешћем и другим трошковима, потребно вам је најмање 36.000 евра свог новца.
Народна банка Србије подигла је недавно референтну каматну стопу на 6,5 одсто.
При доношењу одлуке о повећању референтне каматне стопе на 6,5 посто, процењено је да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова.
Укупни кредити привреде, грађана и предузетника на крају маја ове године износили су око 3.368 милијарди динара, што је један одсто више него у априлу.
Дуг становништва банкама увећан је 2,5 одсто, на око 1.476 милијарду динара.
Међу кредитима становништву готовински су повећани три одсто, стамбени 3,5 одсто, зајмови за рефинансирање 43,3 одсто, док су потрошачки пали 25,1 одсто, а пољопривредни 17,8 одсто.
У кашњењу отплате на крају маја било је 2,8 одсто укупних банкарских позајмица, док их је у априлу било 2,9 одсто.
Како до правог кредита
Због раста камата на кредите, нарочито оне велике попут стамбених, грађани су све опрезнији када је у питању доношење одлуке о оваквој врсти задуживања.
Наравно, свима који се одлуче на овај корак је у интересу да што боље “прођу” и себи обезбеде што безболније услове задуживања и отплате кредита.
Професор на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић реако је раније за Нову да грађани треба да преговоре са банком почну одмах, чим крену у процес узимања кредита.
“Када улазите у кредит, треба да водите рачуна о свим елементима, а акценат ставите на оно што вас у кредиту највише занима”, истиче Грубишић.
Он истиче да грађани треба да се распитају код више банака како би могли да упореде услове које банке нуде.
“И онда у банку, рецимо ту у којој већ имате рачун и код које сте се већ распитали око услова за кредит, донесете понуду из друге банке. То се ради и банке то прихватају, па се онда преговара о условима”, истиче Грубишић и додаје да је свакој банци у интересу да задржи клијента.
То колико ће банке бити спремне на компромис, закључује саговорник, зависи од тога какав је неко клијент и каква су му примања.
У ова два региона Србије цене станова дивљају: „Шампион“ није Београд него…https://t.co/IIlhQtGTnH
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 31, 2023
