Погледајте списак баш свих трошкова које ћете имати када купујете некретнину

11:20 15.03.2024.

Грађани који планирају да купе стан, углавном размишљају само о томе колико ће их коштати сама некретнина, учешће за кредит и, евентуално, агенцијска провизија. Ипак, куповина стана није само подизање кредита и усељавање у нови дом, већ са собом носи читав низ трошкова, у шта се уверио Београђанин Алекса Р, који је, када се упустио у решавање стамбеног питања, морао да издвоји 1.600 евра више него што је првобитно планирао - и то без куповине намештаја.

Када је планирао куповину стана, Алекса Р. знао је да ће морати да обезбеди довољно новца за учешће, како би подигао стамбени кредит, а уз то и за агенцијску провизију, али када се упустио у овај процес, схватио је да ће морати да спреми далеко више новца него што је планирао.

“Пронашао сам стан од неких 45 квадрата на Вождовцу, који је коштао тачно 100.000 евра, што ми је одговарало јер сам могао да приуштим 20.000 за учешће које износи 20 одсто и још 2.000 за агенцијску провизију од два процента. Међутим, убрзо сам схватио да постоји безброј других трошкова, који ми никада нису ни пали на памет”, прича Алекса.

Порез

Први изненадни трошак, који и није био тако мали, јесте порез на пренос апсолутних права, у износу од 2,5 одсто, што је заправо намет који плаћају сви купци некретнина у староградњи, односно оних у којима је неко већ живео.

“Наравно да знам да порез мора да се плати, али некако сам навикао на то да је порез већ урачунат у цену – као у продавницама. Ипак, то овде није случај, тако да сам морао да платим још 2.500 евра, мада за његово плаћање постоји рок од 30 дана, не мора истог тренутка да се плати. Ја сам имао опцију и да ми се врати порез за 40 квадрата, јер никада раније нисам имао стан у свом власништву, тако да је мене порез заправо изашао мало мање од 300 евра. Сва срећа па сам купио стан у староградњи, јер је ПДВ за новоградњу 20 одсто”, прича нам Алекса.

Наравно, они који су већ имали некретнину у свом власништву, неважно да ли су је купили или наследили, немају право на повраћај пореза, било да је у питању порез на пренос апсолутних права у староградњи или ПДВ у новоградњи.

Обрада кредита, хипотека, менице…

Будући да је наш саговорник одлучио да купи стан уз помоћ кредита, осим учешћа од 20 одсто вредности некретнине, што је у старту знао да мора да плати, банка му је доставила читав списак додатних трошкова. Рецимо, морао је да плати по 50 динара за две менице, дакле укупно 100.

Наравно, свако ко подиже кредит треба да обезбеди извештај Кредитног бироа, који приказује његова претходна задужења и да ли је редовно намиривао своје обавезе, а основни извештај кошта око 250 динара.

Треба рачунати и на трошак од око 1.250 динара за издавање листа непокретности, као и још 18.000 за оверу заложне изјаве, мада ова цена варира од износа кредита.

Списак трошкова се ни овде не завршава. Алекса је морао да плати и 55.050 динара за упис хипотеке, што чека и остале грађане који купују стан преко кредита.

Постоји још један већи трошак банке на који никако не треба заборавити, а нашем саговорнику није ни пао на памет. У питању је трошак обраде кредита. Тај трошак износи 0,5 одсто вредности кредита, што је, у примеру нашег саговорника, 400 евра.

Овера уговора

Следи издатак за нотара, који треба да овери купопродајни уговор, а то кошта неколико стотина евра, у зависности од вредности некретнине. Наиме, такса варира од 7.200 за некретнине чија је вредност до 600.000 динара, па све до 30.960 за некретнине које вреде 14 милиона динара. За скупље износе, такса се увећава по 1.080 динара за сваки милион.

Дакле, у случају нашег саговорника, то је око 270 евра.

А тек опремање…

Дакле, саговорник је са планираних 102.000 стигао на 103.610 евра.

“Знам да то можда не делује као драстично више новца, али погледајте, ја сам морао да платим више од 1.000 евра више него што сам планирао, а то никако није мало новца – морао сам више од једне просечне плате да дам на те ‘скривене’ трошкове”, каже нам Алекса.

А онда је кренуо нови круг трошкова – опремање стана.

“Имао сам кухињске елементе и купатило, али остало сам морао да платим. Знао сам да ћу то све морати да платим, али сам и даље стрпео од тога колико кошта опремање стана, односно куповина намештаја. На крају, платио сам све око 2.000 евра. Толико ме је изашло уз, морам да признам, прилично једноставне комаде и штедљиву куповину”, закључује Алекса.

На крају, у обзир треба узети и то да ови трошкови могу да буду још већи, уколико купац жели да осигура некретнину и сам кредит, што није обавезно, али треба обратити пажњу и на курсне разлике, јер банка кредит у еврима исплаћује у динарској противвредности.