Прочитај ми чланакКина из године у годину купује и употребљава све више злата. Очекује се да ц́е до 2020. године кинеска потражња достиц́и чак 1200 тона, пише државни медиј "Шангај секјурити њуз".
![ZLATOOOO]()
Јуан ће истиснути долар…
Агенција се позива на кинеско Министарство привреде и информационих технологија, где отворено говоре да Кина не може самостално одговорити на потражњу и зато рачунају на Русију.
Преговори овим поводом се воде у оквирима конгреса „Чајна голд“, који се управо одржава у Пекингу (од 26. до 28. јула). Кинески бизнис се путем инвестиција вец́ налази у руској индустрији злата. Од 2012. године Кинези су инвестирали у четири мања стартап пројекта. Ипак, у велике пројекте Кинези до сада нису улазили. Прошле године је, на пример, фирма „Зијин голд“ уложила око сто милиона долара у изградњу комбината у Сибиру.
– То је врло перспективан правац јер ми имамо много налазишта иза Поларног круга. Због климатских услова, вађење злата захтева много времена и труда, али и новца. Данас на руском тржишту има мало компанија које читав процес од налажења златне жиле до вађења могу да финансирају. У сарадњи са кинеским партнерима, напредак у овом сектору је више него реалан – сматра генерални директор компаније „Карат“ Константин Буњин.
Удео кинеских фирми у процесу производње злата није велики, тек негде око 3 одсто. А могао би да износи чак и до 15 одсто. Кина стреми ка озбиљном повец́ању златних резерви које је у вези са повец́ањем извоза, а директно је повезано са тежњом да јуан постане светска валута.
Шеф „Чајна голд“ Сун Сињ је изјавио и да реализација стратегије новог Пута свиле може довести до вец́е интеграције руско-кинеске индустрије злата на светском тржишту. А још и ако се узме у обзир да ц́е међусобна плац́ања за вец́ину пројеката бити вршена у јуанима, онда је јасно да све иде ка томе да ц́е јуан истиснути долар.
