Заради још неку парицу, док не одеш у марицу!

Грађанима Београда је коначно дозлогрдило да трпе шиканирања која је наредио градоначелник Београда Драган Ђилас у склопу акције наметања Бус-Плус система наплате карата у јавном превозу. Коначно су становници српске престонице одлучили да своју судбину узму у своје руке.

После низа инцидената у којима су путници без возне карте физички били злостављани од стране комуналних полицајаца, већина припадника ове параполицијске јединице (формиране иначе да буде Ђиласова преторијанска гарда) показала је да и тамо има поштених људи, па је одбила да и даље по градоначелниковом наређењу пребија оне који ГСП користе без плаћања карте.

Због тога је помахнитали владар из Старог двора наредио да исте методе почну да примењују регуларно запослени у јавном градском превознику, што су они са гађењем одбили и протестујући изашли на улице. Уз њих су раме уз раме демонстрирали и припадници регуларне полиције.

Који су мотиви који су Драгана Ђиласа навели да се тако отворено стави на страну против сопствених грађана? Очигледно је – финансијски.

Како се види из приложеног захтева синдиката из самог ГСП-а, никоме у овој земљи није до краја познато ко се заправо крије иза конзорцијума који је увео Бус-Плус. Познато је, међутим, да су предузећа која директно контролише, али и поседује Драган Ђилас једини корисници рекламног простора у средствима јавног превоза и на стајалиштима. Други, који би ту да се огласе, простор по папреним ценама морају да закупе од Ђиласа.

Финансијска спрега између власти Београда и конзорцијума Бус-Плус је видљива и из начина финансирања овог система наплате карата. Као менаџер предузећа које стоји на челу конзорцијума наводи се извесни млађани Вељко Влаховић, док је стварна власничка структура целог конзорцијума под велом тајне.

Тешко би било објаснити чињеницу да је Влаховић, као голобради клинац на челу предузећа које је у том тренутку имало капитал од само 500 евра, истоме обезбедио кредит Ерсте банке у висини од 2,5 милиона евра, за који је једина гаранција било „Маме ми, вратићу паре“, да није било снажне подршке градских власти.

Такође, Ерсте банка је масивно финансијски подржала медијску кампању увођења Бус-Плус картица парама прикупљеним од грађана Београда, истих оних који су после током акције дисциплиновања пребијани од стране Ђиласових јуришника. Знају ли коминтенти ове банке где иду њихови депозити?

Још нешто је постало белодано из поменутог прогласа синдиката: Београд је банкротирао!

Последњим ребалансом буџета од 12. јула 2012. предвиђено је даље задуживање престонице код страних банака у износу од 79,6 милиона евра. Највећи део тих пара (50 милиона евра) отишао је, наводно, за изградњу приступних путева мосту на Ади. Даљих 20,2 милиона евра (и то управо оних добијених од опскурне Европске банке за обнову и развој) било је намењено побољшању јавног саобраћаја и инфраструктуре, док је остатак планиран за паушалну одредницу „обнова Београда“. Још око шест милиона евра у динарима (тачније 677,8 милиона динара) град је планирао да позајми од домаћих банака и то за потребе побољшања претшколских установа.

Очигледно да нешто није одрађено како је замишљено, јер без обзира на наводну инвестицију у ГСП тамо је стање из дана у дан све горе, о чему сведочи и апел синдиката. Да би смањили трошкове за плате запослених у јавном превозу, градски оци на челу са Ђиласом дошли су на идеју да већину радника пребаце у приватне фирме које обављају послове за ГСП (ту је, између осталих, и Бус-Плус конзорцијум), а које са своје стране не осећају потребу да радницима редовно исплаћују плате.

Где је, онда, отишла разлика пара? У Ђиласове џепове, зна се.

Више је него очигледно да град упркос пребацивању великог дела запослених из јавно-комуналних предузећа у приватне фирме у каси више нема пара. Трик који је примењен је крајње једноставан и виђен је и раније: приватне компаније које су преузеле запослене из јавних предузећа ангажују се на истим оним пословима на којима су претходно радили запослени који су из јавног прешли у приватни сектор, приватницима град плаћа чак и више него што је пре плаћао за запослене, који од приватника, ако уопште, од плате добијају само мрвице. Овако прикупљена средства приватник затим дели са онима из градске власти који су му омогућили да тако послује.

Некада је ЈКП Паркинг сервис био један од главних финансијских донатора странке на власти. Данас је каса овог предузећа до те мере опљачкана да је оно недавно морало да подигне кредит код комерцијалних банака да би исплатило плате својим запосленима.

Идентична је ситуација у свим јавним предузећима Београда – плате касне или их уопште нема, а средства се намичу или дотацијама из градског буџета (који је и сам празан) или позајмицама од банака.

Да би испливао из дугова, град је по последњем ребалансу буџета одредио и продају дела сопствене финансијске имовине у висини од 85 милиона динара, као и додатно задуживање код домаћих банака у висини од 1,09 милијарди динара и код страних финансијских институција од 9,55 милијарди динара.

Преведено на српски ово значи да ће само за покривање досадашњих расхода Београд додатно да се задужи за 100 милиона евра, плус што ће из резерви створених претходних година да повуче још 1,38 милијарди динара, а за нове инвестиције ће да позајми 85 милиона евра. Уз све то овогодишњи дефицит неће бити мањи од 8,64 милијарде динара. Само ове године на наплату су доспели дугови из претходног периода у висини од 3,46 милијарди динара који нису могли да буду измирени без новог задуживања.

Поменути новац је мањим делом отишао за добробит становника престонице, а највећим делом је утрошен на мегаломанске и непотребне пројекте од којих једину корист имају Ђилас и његови следбеници. Још годину дана овакве расипничке и безобзирне власти Београд неће моћи да преживи.

Тражимо полицијску истрагу!

Захтеви синдиката (Евровозач, Синдикат возача ГСП и Синдикат ГСП, синдикатима радника ГСП придружили су се још и Синдикат радника полиције и Београдска унија синдиката) су следећи:

1) Престанак малтретирања београђана Бус Плусом – тачкасте контроле и репресивна правила у јавном превозу не побољшавају услугу превоза, већ напротив погоршавају. Грађани се готово свакодневно нађу у стресним ситуацијама и касне на посао.

2) Престанак малтретирања запослених у ГСП-у – због револта грађана након репресије комуналне полиције и негативне реакције радника у комуналној полицији на одлуку града, из Бус Плус-а су решили да задужења комуналне полиције у градском превозу свале на раднике ГСП-а. Возачи и контролори ће ускоро бити принуђени да на сличан начин као комунална полиција врше тачкасте контроле и малтретирају грађане.

3) Престанак малтретирања запослених у мањинским синдикатима – након што су неки синдикати запослених почели да се буне због Бус Плус-а, извршен је притисак на мање синдикате да престану са протестима и организовањем штрајкова. Чланови синдиката су били уцењени да пређу у веће синдикате који су под контролом дирекције за јавни превоз и градских власти. Овакво понашање је нелегално и безобразно.

4) Повратак свих издвојених служби из ГСП-а у ГСП – да се систем наплате карата врати ГСП-у. Контрола, продаја и све остале услуге које су приватизоване.

5) Престанак задуживања ГСП-а кредитима – град Београд има законску обавезу да обезбеди квалитетну услугу превоза. Међутим, град Београд финансијска задуживања ставља на терет ГСП-у. Сва комунална предузећа су већ презадужена набавком основних средстава, а чак и у паркинг сервису подизани кредити да би се исплатиле зараде радницима.

Грађански покрет 99 посто (www. 99 посто. орг <http://www.99posto.org>) придружује се синдикатима у борби против Бус Плус-а и репресије. Њихови захтеви слични су захтевима синдиката:

1) Тражимо да се укине Бус Плус због:

а) корупције и непотизма – нетранспарентан тендер и пословање Бус Плус-а, запошљавање рођака и чланова породице.

б) материјалне штете коју систем наноси грађанима.

ц) кршења грађанских права

д) кршења радничких права запослених у ГСП-у

2) Тражимо да се укину тачкасте контроле због:

а) репресивног деловања над грађанима и раније поменуте материјалне штете која се тиме наноси.

б) чињенице да сврха комуналне полиције није та да буде утеривач приватној фирми.

ц) доказане неефикасности. После месец и по дана, квалитет услуге превоза ни мало није побољшан. Шта више, превоз је постао гори због гужви које се стварају, стреса који грађани трпе због кашњења на посао или факултет.

3) Тражимо да се покрене полицијска истрага:

а) да надлежни органи истраже и јавности обелодане све радње везане за тендер као и тачну власничку структуру конзорцијума фирми које су задужене за Бус Плус, комплетан историјат Апеx-а и фирми које су у ланцу, укупне приходе и расходе.

б) да се покрене кривична одговорност због материјалне штете која је нанета грађанима, ГСП-у и радницима, као и због недозвољеног, противуставног прогона грађана.

Јавни протести се настављају.

 

(Таблоид)

Ознаке: јавни прецоз, банкрот Београда, Бус-плус, грађани, Драган Ђилас, преваре