Прочитај ми чланак
Немачка се ближи или већ јесте у рецесији – и највећа економија постаје жртва пројекта званог Еврозона.
Mosler Economics MMT (ME-MMT) сликовито описује како је систем Еврозоне неодржив, уништиће целу монетарну унију, не само Грчку и Италију. Монструм се окренуо против онога ко га је створио.
Немачка је у неверици. Економист Паоло Барнард тврди како Немачка већ и јест у рецесији. Исто сугерише и економска аналитичарка Аналиса Пиаца, преноси Телеграф. Како је то могуће?
Гушење демократије, убијање привреду на југу Европе путем стварања јединствене валуте, иако се о том размишљало пре 70 година, у свом модерном облику остварило се путем еура. Француска намеће идеју евра Немачкој 80-их, нудећи јој финансијску помоћ због надолазећег уједињења. Париз обећава Берлину да се неће супротставити монетарном изједначавању између Западне Немачке и Источне, у замени 1-1 за марку. Немачка је разумела да ће „еврозона“, иако је због ње изгубила вољену марку и потписала монетарну капитулацију, бити великодушна према њој.
Систем еврозоне, где државе постају обични становници који немају више своју кућу, изгубивши националне валуте, присиљава владе тих земаља да се задужују сваког месеца. И наравно да ће те зајмове добити, с неиздрживим каматама, које се могу слободно назвати лихварским.
Немачка, обзиром на малу задуженост у том периоду, је била у предности у односу на Грчку, Италију и Шпанију. За Немачку је најважније било то да, иако ће и сама бити жртва, успе да уништи Италију и друге државе.
Италија је препуштала Немачкој индустријску производњу, иако више задужена, али то за време националне валуте (лире) није имало великог утицаја на економију. Доласком евра то је постало од велике важности. јер је нова валута фаворизовала Немачку на штету других.
Немачки економисти који седе у влади, управо као и остали у другим владама, седе тамо као роботи и знају (како каже Сапели) оне четири неолибералистичке формулице и ништа више. Они не разумеју како функционишу финансијска тржишта и монетарни системи.
Немачки економисти нису знали предвидети оно на што су их други упозоравали. Од Godleya, Moslera до саме америчке ФЕД (Foundation for Enterprise Development), у самом почетку, да је монетарни систем, зван „еврозона“, осуђен на пропаст. А кад пропадне пропаст ће сви, укључујући и Немачку.
Последња два месеца се у Mark Monetaristu и Bloombergu (новинама које прате финансијска збивања у свету) све чешће јављају аналитичари који знају да напишу да и у Немачкој ствари полако измичу контроли. Иако се нађу они са супротним ставовима: „ако је тај евро тако лош, зашто онда Немачка тако добро стоји?“.
А то уопште није истина. Прво треба демистификовати мит о немачким примањима, која уопште нису тако висока. У извештају Weekly report 28/2009, German Institute for Economic Research, јасно стоји окрутна истина о стагнирању примања дуги низ година.
У саопштењу од 07.11. службени став немачке владе је да признаје да привреда стагнира, извоз је у паду, макроекономски показатељи не говоре ништа добро. Чак је и Европска Комисија објавила у среду: „да се Немачкој предвиђа стагнација“. Марио Драги је говорио о „узбуни у Немачкој“, у седишту ЕЦБ: „незапосленост у Европи је велика, економски показатељи слаби. Службени подаци говоре да није изузето ни немачка привреда“.
У овој игри, у којој је Немачка изиграла Италију успостављањем еврозоне, у којој је живела добро захваљујући свом огромно извозу, оклизнула се из других разлога. Немци су уништили конкуренцију на југу Европе, али њихови економисти нису мислили на то како уништавају купце њихових производа.
Нису мислили да ће мере штедње, које су наметнули, парализовати владе. Оне су биле приморане резати јавну потрошњу, због чега ће грађани сигурно осиромашити, али тада неће бити у стању да купују немачке производе. Тако у свом напису тврди и европски аналитичар Archer za IHS Global Insight.
Чињеница да је Немачка највећи извозник и то што је производњу пребацила изван граница, изложила је немачке раднике хировима других газдинстава, понајприје Кине. Економист Ekonomist ING-a, Carsten Brzeski, изјавио је за Финаншел Тајмс: „У прошлости је Немачки извоз снажним партнерима изван еврозоне, заштитио Немачку од кризе, коју је узроковао евро. С рецесијом на глобалном нивоу, тај имунитет, који је Немачка имала, полако се топи „. Немачка је сад сама жртва чудовишта којег је створила.
Према подацима свих међународних институција и написа у медијима, немачки дуг је много већи од свих осталих дужника (преко 3000 млрд €, док је италијански око 1600 млрд, а грчки 380 млрд, приближно). Ако Немачкој порасту камате на тај износ, због процена које предвиђају стагнирање привреде, неизвесна је будућност и Немачке и еврозоне и саме ЕУ.
( comedonchisciotte.org | The Telegraph, advance)
