Прочитај ми чланак
(Видовдан.орг, Србин.инфо)
Чешка политекономисткиња, опоменула је све наивне, да у ЕУ немају сви исту шансу, да се тачно зна ко шта ради и чиме се бави.
А кад најпознатији светски економиста Џозеф Штиглиц, каже да је мит о тржишту нестао, пао у воду, да је невидљива рука која уређује то тржиште постала видљива. То изискује да видимо, прочитамо, намере оних који управљају токовима новца и да схватимо, шта ми да радимо и где је наша шанса.
Табела 1. Производња по пољопривреднику у току 2011. године:
|
Производ |
Србија |
ЕУ |
|
Кравље млеко (кг) |
3,2 |
201,1 |
|
Свињско месо (кг) |
1,1 |
20,1 |
|
Јунеће месо (кг) |
0,2 |
1,1 |
|
Пшеница (кг) |
4,3 |
18,9 |
|
Кукуруз (кг) |
13,4 |
7,9 |
|
Шећерна репа (кг) |
5,8 |
15,6 |
|
Јабука (кг) |
0,6 |
1,7 |
Производња млека се креће 1:63 у односу на ЕУ, док је производња кукуруза скоро 2:1 у нашу корист.
Ако се зна да је удео сточарства у ратарству у високо развијеним земљама 70%, а да је код нас испод 30%, а данас можда и испод 25% са трендом даљег смањења сточног фонда, јасно је колико заостајемо за пољопривредом у развијеним земљама.
Ако знамо да су наши пољопривредни производи кукуруз, пшеница, соја, сунцокрет, због географског порекла сигурно најквалитетнији у Европи, јер садрже ароматичне материје и етерична уља, али да имају исту берзанску цену као исти ти производи других земаља, које у односу на нас имају предност у већој количини падавина, велика је штета што ништа не радимо на брендирању тих производа и постизању више цене. Старачка ЕУ користи старачку Србију, тако да ми останемо само јефтин извор сировина и јефтине радне снаге. Још ми тој ЕУ и такви какви смо, дајемо и инфузију и трансфузију.
Зашто се никада не гледа интерес и намера оних који управљају светским токовима новца и наше шансе? Зашто себе излуђујемо продуктивношћу, уместо да гледамо да све учинимо да очувамо наша земљишта и не испостимо их и претворимо у пустињу, јер је то неповратан процес?
Два примера која све говоре и о њиховим намерама и о нашим шансама.
Велика шанса је била, а и данас постоји у тову свиња, производњи свињског меса и прерађевина. Краљевина Србија је још у деветнаестом веку била позната по производњи свињског меса, а за време Титове Југославије извозили смо прерађевине од свињског меса у Америку.
Министар пољопривреде, Драган Веселинов, 2001. године је склопио тада највећи споразум о извозу свињског меса за гас у Руску Федерацију.
Прозападни играч какав је он био, направио је једину кардиналну грешку према њима, склопивши овакав уговор. Једноставно руско тржиште за свињско месо намењено је Данцима и Пољацима и ми као такви тамо немамо шта да тражимо. Поред свега ситуација у земљи је била очајна због катастрофално сушне 2000. године, у којој је цена кукуруза била изузетно висока, а цена кг меса живе ваге свиња 60 динара. Моја маленкост га је упозорила да неће бити свињског меса ни за домаће потребе, а камоли за извоз, што је заведено у записнику Народне скупштине Републике Србије.
Стална прича о томе да ми немамо генетику (Захарије Трнавчевић) није тачна и ево једног примера, када је у Србију дошла једна фирма за производњу сточне хране, концетрата, у анализи утрошка концентрата за килограм прираста десило се то да је код нас утрошак концентрата био мањи него у неким европским државама.
Друга намера, овог пута мање скривена десила се у зиму 2008. године. Млеко је до тада било 35 динара, евро испод 80 динара, дизел гориво око 80 динара, а на тржишту су се појавили вишкови млека. Требао је да крене извоз млека у Русију, међутим искрсао је проблем добијања транзитних дозвола преко Румуније и Бугарске1.
На скупу на Пољопривредном факултету у Новом Саду, пред нас 300 фармера, о овом проблему нас је известио тадашњи државни секретар Милан Петровић, испред министарства Слободана Милосављевића (кадра ДС).
Преговарач у име ЕУ звао се Кипријану, али помоћи није било ни од пријатеља. Преговори о добијању дозвола су развлачени, док на једно два места у Европи нису скупљени вишкови млека у праху, које је увезао Мирослав Мишковић, који бива прозван да је уништио српско млекарство. Спољне игре се не примећују и не схватају.
Колико смо неорганизована, хаотична земља, види се по томе што заједно са пропашћу производње крављег млека долази до пропадања козарства и овчарства, за чијим производима постоји велика потражња како у Европи тако и код нас. Пре четири, пет месеци, присуствовао сам промоцији данско-шведско-финске фирме „Viking Holstein“ , која је у власништву фармера.
Просек броја грла на њиховим фармама у назад неколико година повећан је са 75 на 150. Просек грла на тим фармама је 2,8 телења. Цена млека је испод 30 евро-центи. Већ тада сам схватио да своју фарму могу затворити, евентуално држати краве у органској производњи или се преоријентисати на козарство. Када су ето Скандинавци продуктивнији, рационалнији од нас, иако имају 120 дана вегетације, а ми 220 дана.
Осим већих субвенција по хектару код њих су и велике награде за селекцијске програме. Коначно схватимо да смо ми у заблуди, самообмани, да се код нас не ради добро. Где је блокада ако није код сељака, биће да је код оних што као нешто знају, у ствари требали би да знају, а заправо не знају ништа. Број грла на фармама у Скандинавији повећан је од кад смо ми спречени да извозимо млеко у Русију. Није нам била опомена када су фармери у ЕУ прошле године протестовали и просипали млеко у Бриселу. И поред тога што ЕУ има механизме – праг цена и интервентние цене када је нека производња угрожена.
Неколико година је трајало уништавање нашег сточарства. Током владавине Бориса Тадића због пада цене млека и наглог раста курса евра фармери су правили губитке на производњи млека. Још се дрзник хвалио како се повећао удео пољопривреде у извозу Србије. А колико се повећао удео готових пољопривредних производа у увозу!
Данас можемо да извозимо и млеко и месо, када су нам уништили сточарство. Уништавање је трајало 4-5 година, сада је мало мање уништавање, али пољопривредници не могу још да се опораве. Поред свега тога и суша је додатно угрозила и овако угрожену сточарску производњу.
Прошле године дошло је, упркос свему, и до оживљавања говедарства тако да је извоз био преко 70 милиона евра и близу 6 % повећан извоз млечних производа.
За време страховладе, десио се стравичан злочин према сточарству. Поред свега тога направљена је и смицалица да цена кукуруза пада, а пристизали су јечам и пшеница и сви произвођачи су продали кукуруз по цени од 11-13 динара. Када је завршен откуп цена је скочила на 20-22 динара. Огроман екстрапрофит је згрнут. Сточари су неколико месеци куповали коцентрат који је био малте не 100 посто скупљи и то је био још један ударац за фармера, говедарство и државу. На ово би могао да да одговоре тадашњи министар пољопривреде Саша Драгин. Ово никог не интересује и никога није брига, шта је то поред толиког уништавања годинама, па једно веће, мање није важно.
Поручићу А. Вучићу да у овом тренутку не подлегне утицају интересних група и да не прави неке радикалне резове у Министарству пољопривреде. Иако се у много тога нисам слагао са Гораном Кнежевићем, сада сам на његовој страни, јер је јасно да су ово спољне игре, а прича о картелу, увозничком лобију служи да нас одвуку од правих намера оних који диктирају ко шта треба да ради .
На крају, у прилог томе да смо ми сељаци највише угрожени оваквим кампањама дајем лабораторијске анализе извршене на Пољопривредном факултету у Новом Саду на узорцима са моје фарме : силажа 0,008 мг/кг афлатоксина -кукуруз 0,018 мг/кг.
Дакле, сва храна коју моје колеге и ја дајемо стоки (јер мој кукуруз не расте сам у Србији) је исправна, па самим тим и млеко мора бити исправно. Те мале количине млека које нису биле у норми, нису биле довољно јак повод за кампању какву је покренуо ДС, те мени као произвођачу млека остаје само да тражим од државе да се позову на одговорност сви они који су изазвали панику у јавности и извршили напад на еконосмки систем Србије.
Душан Тубић је фармер, доктор ветерине и један од оснивача Треће Србије
Напомене:
1 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:206993-Nase-mleko-ima-prolaz
2 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/80245/Milosavljevic-i-Bubalo-upropastili-mlekadzije
