Прочитај ми чланак

ДA ЛИ ВAС ОВО НЕРВИРA? Зашто се цене зaвршaвaју нa 99 пaрa? Где иду милиони који тако нестану!

0

sitnis-public_f

Осим очигледног психолошког трика, није занемарљива ни финансијска корист коју трговци, посебно велики, имају од обавезног заокруживања навише, пошто паре одавно нису у оптицају.

Узму 750.000 евра?

Трговац ће вам приликом куповине узети следећи износ:
1 производ 1 пара
5 производа 5 пара
20 производа 20 пара
Aко вам сваког дана узму 5 пара, годишње је то око 18 динара. На, рецимо, пет милиона потрошача у Србији, то је годишњи износ од 90 милиона динара, односно око 750.000 евра. Много или мало, процените сами…

Класична обмана потрошача или бенигни трговачки трик? У продавницама, пре свега прехрамбеним, 90 одсто цена је истакнуто тако да производ кошта одређени број динара и 99 пара (нпр. 109,99), иако паре одавно више нису у оптицају. На снази је упутство Народне банке Србије о заокруживању навише, ако број пара прелази 50, или наниже, у супротном (много ређем) случају.

Када плаћате кешом, ако сте купили један производ цена ће бити заокружена на вишу цифру и трговац ће вам узети пару више. Уколико сте купили, на пример, 18 производа, узеће вам 18 пара више, и тако редом…

Тек кад одједном купите, теоретски, 50 производа, цена ће бити изражена у мање од 50 пара (нпр. 10.680,49), па ћете платити рачун заокружен наниже.

Е сад, није проблем у једном потрошачу и његових пет, десет или 20 пара.

Проблем је што нико чак ни приближно не може да израчуна колико, с обзиром на огроман број оваквих куповина и трансакција које се свакодневно обаве у Србији, трговци могу да зараде на годишњем нивоу.

То, наравно, није ништа незаконито, јер, као што рекосмо, постоји упутство НБС о заокруживању, али се поставља крајње логично питање зашто се уопште дозвољава истицање цена у апоенима који уопште нису у оптицају и зашто се трговцима омогућава оваква зарада, може се претпоставити милионска, на коју нико чак и не обраћа пажњу (појављивале су се повремено у медијима тврдње да нужно заокруживање на пун динар из џепова грађана истресе између 10 и 15 милиона евра годишње, али је то ипак малтене немогуће израчунати, па сваку цифру треба узети са великом резервом).

Зашто цене нису на ,29 или ,39

Да трговци и те како рачунају осим на психолошки и на финансијски ефекат оваквог одређивања цена, сведочи и то што се оне увек завршавају на 99 пара, а никад на 29, 39 или 49. У тим случајевима, наиме, рачун би за један купљени производ био заокружен наниже, односно трговац би купцу морао да опрости 29, 39 или 49 пара. A то њима, ма колико се чинило да је реч о безначајним износима, очигледно никако „не прија“.

С друге стране, питање је и колико је коректно примењивати на потрошачима очигледан психолошки трик, јер ће се свако пре „залепити“, на пример, за цену од 89,99 динара, него на округлих 90, иако ће у оба случаја платити потпуно исто.

Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Србије наглашава да је све ово јасна последица домаћих прописа, који као и део стране регулативе, фаворизују трговце на рачун потрошача, али и несавесне трговце на рачун оних који се не баве оваквим триковима.

– Ово је апсолутно прави пример трговачког трика, који се ослања на ствари које су добро познате из психологије, а велики трговачки ланци имају свакако јаке тимове који се баве психологијом потрошача – истиче саговорник Заштитника потрошача.

Професор економије Млађен Ковачевић констатује да се трговци у целом свету, па и код нас, труде да на сваки могући начин, па и оваквим триковима, делују на психу потрошача.

– С једне стране, не крше законске прописе, док је све то, с друге стране, помало некоректно. У Србији је овакав начин истицања цена, то примећујем, јако присутан. Ипак, нису сви трговци такви, догађа се и да муштеријама буде опроштено динар-два, посебно кад продавац нема ситних апоена.

Наш саговорник слаже се да у свему има удела и финансијски моменат, посебно у великим трговинским ланцима.

– Мислим да би најбоље решење било да потрошачи преко својих организација направе притисак на државу и изборе се да се све изражава у пуним динарима, кад већ паре одавно фактички нису у оптицају. То би, на крају крајева, било природно. Јер, у свету вам могу вратити чак и један цент, а код нас једну пару никако – закључује професор Ковачевић.

Извор: Информер