Прочитај ми чланакРеч је о трговцима који своју робу продају путем Фејсбука или Инстаграма, а који нису видно истакли све оно на шта их обавезује Закон о електронском пословању
Број потрошача који се јављају потрошачким организацијама, а у вези са куповином путем друштвених мрежа од нерегистрованих продаваца, свакодневно расте. Нажалост, у оваквој ситуацији, одредбе Закона о заштити потрошача нису примењиве (не важе) и потрошачке организације нису у могућности да поступају, нити да пруже адекватне правне савете, изузев да потрошаче упуте на самостални судски поступак.
Због тога је, посматрајући наводе у чл. 6. Закона о електронској трговини, али и друге законе, Удружење за заштиту потрошача Војводине (УЗПВ) у сарадњи са потрошачким организацијама чланицама Националне организације потрошача Србије (НОПС), извршило проверу одређеног броја трговаца на друштвеној мрежи „фејсбук“ и утврдило списак оних за које се сумња да не послују у складу са прописима.
Тај списак се стално ажурира и управо је објављен нови.
Црну листу трговаца која је уступљена Телеграф Бизнису, можете погледати сада и на званичном сајту Udruženja za zaštitu potrošača.
Како је речено за наш портал, реч је о трговцима који своју робу продају путем Фејсбука или Инстаграма, а који имају и више од 5.000 пратилаца на својим профилима.
Претпоставка је да на листи постоје трговци који су евентуално и регистровани, а на листи су се нашли из разлога што не поштују Закон. Сваки трговац који достави доказ да послује у складу са Законом, биће уклоњен са листе. Листа није коначна, свакодневно ће бити ажурирана.
НОПС моли потрошаче који имају било какав проблем с нерегистрованим трговцима који послују путем друштвених мрежа да доставе називе профила.
Како да знате који је лажни?
Како је раније за наш портал рекао правни саветник из НОПС, Марко Драгић, трговац који своју продају врши путем интернета, у обавези је да на видном и доступном месту назначи: Пословно име, адресу седишта, контакт податке, матични број (МБ), порески идентификациони број (ПИБ), детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове.
Шта даље?
Провера је рађена јер је уочено да је ове године, када је порастао промет у електронској трговини, примећено да велики број трговаца не продаје у складу са законима, притом не поштују ни етичке норме а да је раст броја трговаца који послују на црно посебно изражен на друштвеним мрежама.
Наглашава се да Закон о електронској трговини прописује које информације пружалац услуге електронске трговине мора да поседује, а међу је и обавеза да ако наводи цене, оне морају бити јасно назначене, а посебно се мора назначити да ли су у те цене укључени трошкови доставе, остали манипулативни трошкови, порез и други трошкови који на њих утичу.
Како је рекао Драгић за наш портал, број потрошача који се јављају потрошачким организацијама у вези са куповином путем друштвених мрежа од нерегистрованих продаваца, свакодневно расте.
Министарство трговине и раније је најавило овакав систем контроле. Међутим, за разлику од ЕУ, која је својим удружењима потрошача дала шире ингеренције када је реч о решавању овог проблема, код нас је то тек почело и очекује се да ће Удружења, као релевантне инсистуције наставити да се баве довођењем у ред система, што је и најављено.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 21, 2021
