Прочитај ми чланакНови Сад -- Засади под језграстим воћем у Србији се увећавају, нарочито плантаже лешника.
Највише га има у Вршцу, Кули, Шиду и околини Пећинаца, али то није довољно за подмирење наших потреба. Србија је у 2014. увезла лешник у вредности од око 10 милиона долара. Сада је то смањено на два милиона, што говори да је та производња перспективнија.
Thinkstock
Ненад Васиљчин из Ветерника је још пре десет година производњу лешника препознао као изузетно исплативу, те је са тадашње 24 године, на два хектара засадио око 1.200 стабала, са којих роди и до две и по тоне лешника, пише РТВ.
„Прелазиле су гране од комшије у моје двориште, не знам колико сам имао година, али углавном лупао сам их ручно, отишао сам у продавницу, гледао сам цену, заинтересовало ме је, мислио сам моћи ће да рађа, био сам сигуран на мојој парцели. И тако да сам се одлучио пре свега због цене, а био сам одушевљен колико је то рађало, мислим од комшијских тих пар грана сам накупио пар кила, тако да сам био убеђен да ће и код мене то да буде“, прича Ненад Васиљчин.
Каже да је задовољан и да се не каје што је кренуо да то ради.
Иако је прву већу зараду добио тек након седам година, када су стабла била у пуној родности, каже да се чекање исплатило.
Лешник продаје нешто накупцима, а нешто у продавници здраве хране коју он и супруга држе.
Цена на мало је 800 динара килограм, а накупци плаћају 500, 600 динара.
НЕВРЕМЕ НА ЗАПАДУ СРБИЈЕ: Падало дрвеће, поплаве, ветар скидао црепове са кућа https://t.co/AaxqnwbHns
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 18, 2018
У односу на претходне године цена је пала, каже, јер је јако добар род био у Турској.
Турска је водећа земља по извозу лешника. Она произведе негде између 600 и 650 хиљада тона, што је 70 одсто од укупне светске производње. Србија за сада произведе свега хиљаду тона. Међутим, оно што охрабрује, јесте да су многи воћари, нарочито млади, у овом узгоју препознали профитабилност.
