Прочитај ми чланакАкција предузећа из централне Србије после покушаја отимања "Трепче". На арбитражу спремне "Железнице Србије" и "Тигар", као и Фонд за развој.Акција предузећа из централне Србије после покушаја отимања "Трепче". На арбитражу спремне "Железнице Србије" и "Тигар", као и Фонд за развој.
Акција предузећа из централне Србије после покушаја отимања „Трепче“. На арбитражу спремне „Железнице Србије“ и „Тигар“, као и Фонд за развој. Акција предузећа из централне Србије после покушаја отимања „Трепче“. На арбитражу спремне „Железнице Србије“ и „Тигар“, као и Фонд за развој.
Због усвајања Закона о „Трепчи“, којим се отима имовина српских предузећа и „бришу“ њихова потраживања, фирме из централне Србије одлучиле су заштите свој иметак у покрајини. Према сазнањима „Новости“, фирме су почеле да обавештавају Агенцију за инвестиције у Приштини да су спремне на арбитражу.
„Железнице Србије“ и „Тигар“ су Агенцији већ послали дописе у којима су навели да су сагласни са једностраном понудом за арбитражу која се налази у косовском закону, „у складу са правилима Међународне привредне коморе“.
Иначе, повериоци „Трепче“ из централне Србије потражују близу 300 милиона евра (тачније – 268.610.667), а што чини више од 85 одсто укупних потраживања према комбинату. Великих поверилаца, према евиденцији надлежних институција у Београду има 45, а само ЕПС Србија потражује око 110 милиона динара.
Својевремено, Косовска агенција за приватизацију затражила је регистрацију поверилаца Комбината и као крајњи рок за пријављивање дат је 31. децембар 2013. године. Повериоци са територије централне Србије тада су, у сарадњи са Канцеларијом за КиМ и Привредном комором Србије, 30. децембра 2013. године на статусно неутралан начин предали пријаве са одговарајућом документацијом о својим потраживањима, тако да Приштина неће бити изненађена ако пример „Железница“ и „Тигра“ буду следили и други.
Попут ова два предузећа, допис Приштини да је спреман на арбитражу нешто раније је послао и Фонд за развој, који је већински власник комбината.
Ако би до ових процеса дошло пред међународним телима, они би се сматрали статусно неутралним јер би се водили између правног лица и Приштине, а не између две државе.
Арбитража је вансудско решавање спора и за разлику од судске пресуде, на одлуку која произађе из овог процеса, по правилу, нема жалбе.
Међу иностраним повериоцима Трепче су „Митилинеос Холдинг С.А“ из Грчке, „Тера 90“ и „Шиндо“, компаније из Бугарске и сцмм, француска компанија.
ЗАКОН ШТЕТАН
Захтев специјалног већа косовског Врховног суда да се поништи Закон о „Трепчи“ још је један од доказа да су менаџмент и радници комбината, као и политички представници, били у праву кад су поднели жалбу косовском Уставном суду због тако штетног закона који није заштитио виталне интересе српске заједнице, а прекршио је права радника, акционара и поверилаца – ово за „Новости“ каже Славко Симић, председник Српске листе.
