Прочитај ми чланакТрговци имају право да одбију плаћање картицом, ако је мали износ у питању, али имају и право да траже од банака уговарање провизија за картице различитих брендова
Уколико преферирате картицу, и немате обичај да са собом носите кеш, можда нећете моћи да платите рачун на коме је мали износ – постоји могућност да продавац одбије да вам производ наплати на тај начин, а како су нам рекли у НБС, они на то имају право.
Један од последњих примера је случај једног Београђанина који није могао да плати картицом кесицу бомбона које су коштале 60 динара. Оправдање трговца је било да је то мали износ. И ту нема ништа спорно.
У Народној банци за Телеграф Бизнис објашњавају да минимални износи рачуна које купац може платити картицом не регулишу се прописима, нити је међународна пракса да се прописује минимални износ за плаћање картицама код трговаца. У складу са тим, одлука о минималном износу који се плаћа картицом код појединих трговаца, зависи од пословне одлуке тих трговаца.
– Прописима којима се уређују платне услуге у Србији, тј. Законом о платним услугама и подзаконским актима донетим на основу тог закона, и Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица није прописан минимални износ за плаћања платним картицама. Другим речима, минимални износи рачуна које купац може платити картицом не регулишу се прописима, нити је то међународна пракса. Сходно томе, одлука о минималном износу који се плаћа картицом код појединих трговаца, зависи од пословне одлуке тих трговаца – кажу нам у НБС.
ШТА СВЕ ТРГОВЦЕ КОШТА?
Та одлука, наводе нам, у великој мери зависи од трошкова, односно у случају трошкова платних картица посебно су осетљиви мањи трговци.
Питање у вези са минималним износом за плаћања платном картицом јавља се због високих трошкова код картичних трансакција мале просечне вредности. Из тог разлога, банке прихватиоци (банке које су омогућиле трговцу коришћење ПОС уређаја) са трговцима који имају ниску просечну вредност трансакције у неким случајевима закључују уговор о прихватању платних картица, где је дефинисан фиксни минималан износ трговачке провизије, који трговац плаћа банци независно од вредности трансакције.
У трговачку провизију најчешће су укључени трошкови међубанкарске накнаде, картичних система и остали оперативни трошкови које банка прихватилац има. Структура тих трошкова се разликује у зависности од картичног система и банке прихватиоца.
Управо ради снижавања трошкова прихватања картица на продајним местима, а посебно због малих и средњих трговаца, на предлог Народне банке Србије у јуну прошле године усвојен је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим су међубанкарске провизије снижене са просечних 1% на 0,2% за трансакције дебитним картицама, и 0,3% за трансакције кредитним картицама.
Паре, новац, економија, картица, платна, платне картице, кредитне, кредитна, апарат, плаћање рачуна
ШТА СУ БАНКЕ ДУЖНЕ ДА РАДЕ?
Осим овога, банка прихватилац дужна је да трговцима понуди трговачке накнаде појединачно за различите брендове и различите врсте картица (а они се на тржишту значајно разликују). Поред тога, банка је у обавези да трговцима након извршених трансакција достави извештај о наплаћеној трговачкој накнади, и то са посебно приказаним трошковима међубанкарске накнаде и накнада картичног система. На основу тих информација, трговци ће имати увид у трошкове међубанкарске накнаде, картичног система и колика је маргина банке у трговачкој провизији и те податке моћи да користе у преговорима са банкама за смањење трговачке провизије.
– Напомињемо и то да иако су међубанкарске провизије снижене због законског уређивања, овај закон не утиче на висину трошкова картичних шема, с обзиром да се они не могу ограничити прописом, а изузетно су различити за картице различитих брендова. Будући да трошкови картичних система такође утичу на висину трговачких провизија, у складу са овим законом трговци имају право да траже од банака уговарање различитих трговачких провизија за картице различитих брендова – објашњавају нам у НБС.
ШТА ЈЕ РЕШЕЊЕ?
Из Народне банке сугеришу трговцима да прво од своје банке траже корекцију трговачке накнаде, јер, као што је наведено, уз снижавање међубанкарске провизије које ствара простор да се снизе трговачке накнаде, трговци након примене овог закона имају увид у маргину (приход) банке и тиме имају увид да ли банка има могућност да смањи трговачку накнаду.
Сем тога, трговци могу да траже понуду за услугу прихватања платних картица и од других банака, односно да виде која нуди најповољније услове.
НБС подсећа и да је још једна од мера у правцу снижавања трговачких провизија на нашем тржишту и Дина картица.
Иначе, просечна трговачка накнада за прихватање картица на продајним местима на крају јуна 2018. износила је 2%, а према подацима којима НБС располаже, она је на крају априла 2019. године била 1,6%, што значи да је од усвајања закона просечна уговорена трговачка провизија смањена за 0,4%, односно за 20%.
Свакако, у питању су просечни износи трговачких провизија која се разликује од трговца до трговца, те да у великој мери зависи од величине и преговарачке моћи појединих трговаца.
Док полако корачамо ка друштву без готовине, неке земље, попут Шведске имају системе где су безготовинска решења широко доступна и прихвац́ена од стране велике вец́ине становништва. Готово да сви имају барем дебитну картицу, а прихватање картица код трговаца је скоро свеприсутно. Шведска је успешан пример безготовинског друштва где готовинске трансакције на укупном нивоу од 2%, а Шведска централна банка предвиђа даље смањење учешћа готовине на 0.5% до 2020. године.
Шведска није једини пример кешлес система – у Холандији и Француској безготовинске трансакције потрошача износе 60, односно 59%, а у Холандији 98% становништва поседује дебитну картицу.
