Прочитај ми чланак
Позив председника Европске комисије Хосеа Мануела Бароса на стварање европске федерације, или супердржаве, одјекнуо је попут бомбе у неким чланицама Европске уније. Питање овлашћења највиших тела будуће федерације тема је око које се у европским престолницама воде велике расправе, како би спремни дочекали самит ЕУ-а у децембру, на којем ће вероватно доћи до својеврсног изјашњавања ко је за а ко против европске федерације у којој ће се директно бирати председник ЕУ-а, или одрицању од својих права вета у питањима спољне политике, обране и финансија.
Своје амбиције тајили су све до данас’
Већ сама најава овог контроверзног пројекта подстакла познатог критичара европских интеграција, чешког председника Вацлава Клауса, да на рачун бриселских чиновника испали тешке оптужбе. У интервју британск Сандеј Телеграфу Клаус је рекао да Баросов ‘говор о стању Уније’ 12. септембра представља ‘прекретницу’ и тренутак када су објављене ‘стварне амбиције протагониста даљег јачања европских интеграција’.
‘Све до данас људи попут Бароса тајили су ове амбиције од европске јавности, рекао је чешки председник тврдећи да је јачање федерације ‘апсолутно погрешан’ начин развоја Европске уније.
‘Они мисле да довршавају концепт Европе, али по мом мишљењу, они га уништавају’, оштар је Клаус. Чешки председник, један је од најискуснијих конзервативних политичара. Два пута био је премијер државе након стицања независности и следеће године завршава његов други председнички мандат на челу Чешке Републике.
Према Клаусовим речима, нови притисак за федеративном Европском унијом, с председником на челу државе и Европе, коначна је фаза уништења демократије и националне државе у Европи. Европске политичаре назвао је дволичнима, укључујући и британског конзервативног премијера Давида Камерона, који једно, евроскептично лице, показује код куће, а друго пред бирократима у Бриселу те да на тај начин отварају врата супердржави бежећи од одговорности према властитим бирачима.
‘Морамо размишљати о томе како да обновмо нашу државност и сувереност, а то је немогуће у федерацији. ЕУ би се требала кретати у супротном смеру’, рекао је Телеграфу Клаус, који ове своје тезе образлаже у својој новој књизи ‘Европа: Разбијање илузија’, чије ће се службено представљање одржати у четвртак.
Клаус, дао је интервју у тренутку када су кренули и први конкретни кораци према европској федерацији. Како наводи Телеграф, прошле недеље Немачка, Француска и још девет других највећих европских земаља позвале су на укидање националних вета на подручју обрамбене политике, а неформални вођа скупа, немачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле, затражио је и директно бирање председника ЕУ-а, који би лично именовао чланове европске владе. Група, која у старту окупља 11 чланица ЕУ-а, припрема и предлоге јединствене европске војске, јединственог европског тржишта за војну индустрију и смањивања овлашћења Европског парламента. Вестервеле, према Телеграфу, позива националне државе да одустану од права вета ‘како би се спречила могућност да једна чланица опструира иницијативе’ која на крају укључује стварање европске војске’.
Је ли реч само о пустим жељама или о реалности?
Иако неки политичари у Британији сматрају како се у случају Вестервелове групе ради само о ‘попису жеља’, блиски кругови око британског премијера Камерона страхују како би на децембарском самиту ЕУ-а у Бриселу на дневни ред могло доћи и питање федерализације Европе. Британија би се тако могла поново наћи у позицији да посегне за правом вета, као и пре годину дана када је била против фискалног пакта. Фискални пакт одбила је да потпише и Чешка на челу с председником Клаусом.
Клаус је један од најискуснијих конзервативних политичара. Два пута је био премијер, а следеће године истиче његов други председнички мандат на челу Чешке Републике. Политичар који је због својих евроскептичних ставова добио надимак ‘Магарет Тачер Средње Европе’, рођен је у окупираном Прагу током Другог светског рата, и одиграо је кључну улогу у баршунастој револуцији 1989. Када је свргнут комунистички режим. Основао је Чешку демократску странку, која је била део владе током дужег раздобља чешке независности. Преко воље препоручио је да Чешка постане чланица ЕУ-а, да би пет година касније био последњи лидер који је потписао Лисабонски споразум, одгађајући потписивање под снажним међународним притиском, до крајњег могућег рока. ‘Били смо за улазак у ЕУ, а не федерацију у којој ћемо постати безначајна провинција’, рекао је.
‘Што се тиче политичких елита, истина је, ја сам изолован’, признао је Телеграфу, ‘поготово након нашег комунистичког искуства, знамо, врло снажно, а можда и више него људи у западној Европи, да је процес демократије важнији од резултата. „Историјска је иронија, и 1989. Никада не бих претпоставио, да ћу моја улога данас бити да проповедам вредности демократије’, огорчен је Клаус. То своје огорчење није крио ни након прошлонедељне посете Италији, где је наишао на, како је рекао, ‘деструктивни менталитет’ италијанских политичара који су кризу у еврозони искористили за одустајање од демократије и избегавање одговорности за своју земљу.
(Актер.хр)
