Прочитај ми чланакУ Србији, где је број подстанара вероватно много већи од званичних статистика, поставља се питање да ли дугогодишњи закупци могу стећи право власништва над станом и под којим условима.
Према правним стручњацима, институција „одржаја“ из Закона о основама својинско-правних односа омогућава стицање својине након дужег периода коришћења непокретности, али само ако корисник није свестан да ствар није његова и није плаћао кирију. У случајевима где се плаћа кирија, ова могућност је искључена, јер плаћање указује на свест да стан није у власништву подстанара.
Примери из праксе показују да подстанари који годинама живе у стану, одржавају га и плаћају рачуне, понекад покушавају да траже власништво након 10 или више година.
Међутим, ако постоји уговор о закупу и редовно плаћање кирије, „одржај“ се не може применити. Стручњаци упозоравају да се овакви спорови често јављају због неформалних договора, где се уговори не оверавају код нотара или не садрже извршне клаузуле. Такве клаузуле омогућавају станодавцима да, у случају проблема, брзо изврше исељење преко извршитеља, избегавајући дуге судске поступке који могу трајати годинама.
Статистике указују на озбиљан проблем: више од 50 одсто подстанара није пријављено, а прецизни подаци недостају због одсуства дубинских истраживања. Станодавци су обавезни да пријаве подстанаре Министарству унутрашњих послова (МУП) и плате порез од 20 одсто на износ кирије, који иде у републички буџет.
На пример, за месечну кирију од 300 евра, годишњи порез износи око 720 евра. Код правних лица, попут предузећа која издају станове запосленима, порези се углавном плаћају, али код физичких лица често долази до избегавања обавеза. Ово доводи до ризика за обе стране: подстанари могу остати без заштите, а станодавци без пореских олакшица или у случају спорова.
Експерти саветују да се односи између подстанара и станодаваца формализују писаним уговорима, посебно за дугорочне закупе, са клаузулама које јасно дефинишу права и обавезе. Овера уговора код нотара са извршном клаузулом је кључна за брзу заштиту, јер омогућава директно извршење без суда.
Ово је посебно важно у контексту растућег тржишта некретнина у Србији, где се број изнајмљивања повећава због миграција и економских притисака. Непријављени закупи не само да доводе до пореских губитака за државу, већ и повећавају ризик од злоупотреба, попут неовлашћеног поднајмљивања или оштећења имовине.
У светлу ових изазова, правни саветници позивају грађане да се информишу о законима и избегавају неформалне аранжмане. „Уговор је најбоља заштита за обе стране“, истичу стручњаци, наглашавајући да правовремена пријава и плаћање пореза спречавају компликације. Ова тема долази у фокус у тренутку када се у Србији дискутује о реформама закона о некретнинама, са циљем боље регулације тржишта изнајмљивања и заштите рањивих група попут младих и породица са ниским приходима.
Ако се не предузму кораци ка бољој контроли, спорови између подстанара и станодаваца могли би постати још учесталији, оптерећујући судски систем и угрожавајући социјалну стабилност.
