Прочитај ми чланак
Глобално загревање донеће увећани ризик по живот и здравље људи, угрозиће опстанак бројних биљних и животињских врста, као и људске и природне системе
Глобално загревање донеће увећани ризик по живот и здравље људи, угрозиће опстанак бројних биљних и животињских врста, као и људске и природне системе, а такве промене осетиће се и у Србији, речено је данас у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ).
На питање агенције Бета да ли се у Србији и свету заиста могу очекивати драматичне климатске промене половином века наведене у извештају групе научника са Универзитета на Хавајима, РХМЗ је навео да се према извештају усвојеном недавно на Међувладином панелу за промену климе у Стокхолму такве климатске промене пре могу очекивати крајем 21. века, ако се настави садашњи темпо загађења.
Додаје се да извештај представљен у Стокхолму крајем септембра предвиђа неколико различитих сценарија,€“ од оног да се смањи емитовање гасова са ефектом стаклене баште до повећаног загађења које би довело до значајнијег пораста температуре.
У првом и најповољнијем сценарију по планету, температура би крајем 21 века порасла око 1,5 степени Целзијуса у доносу на период 1986/2005, док би са повећањем емисије гасова са ефектима стакле баште повећање температуре могло да иде и до 4,8 степена Целзијуса.
Међутим, додаје се да већ и сада регистроване климатске промене и све већа учесталост елеменарних непогода негативно утичу на здравље људи.
– Спровођење радикалних мера смањења глобалних антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште у што скоријем периоду представља једини начин да се ублаже и успоре процеси климатских помена и тиме избегну катастрофалне последице по живи свет на нашој планети – навео је РХМЗ.
Додаје се да климатске промене не могу бити заустављене у кратком року и да би се ефекти емисија штетних гасова осећали још дуго чак и када би тренутно дошло до драстичног смањења емисија гасова.
Саветник директора РХМЗ Даница Спасова и начелник Одељења за климатске прогнозе информисање и обуку РХМЗ Јасминка Смаилагић указале су да је у Србији већ запажене све чешће нагле смене хладних и топлих периода (у трајању од десетак дана) тако да су и прелазна годишња доба изменила карактеристике.
Климатске промене условиле би померање климатских зона према северним географским ширинама и према већој надморској висини. Тако би се, према неким пројекцијама, климатске особине карактеристичне за подручје Грчке померале према северу тако да би у Србији био тип сувље и топлије северномедитеранске климе. Такви климатски услови би за многе делатности били неповољнији у односу на садашње.
Најзначајније последице промене климе у будућности на здравље људи (нарочито оних чији је капацитет адаптације низак) огледаће се у: повећаној смртности услед ширења болести и повреда узрокованих топлотним таласима, поплавама, олујама, пожарима и сушама и супротно томе смањеној смртности људи због мањег излагања хладноћи јер се очекује смањење броја мразних и ледених дана.
Међутим, био би повећан ризик од смртности услед врућина (нарочито за старије особе, хроничне болеснике, врло младе и социјално изоловане људе), повећана учесталости срчаних и респираторних болести због повећане концентрације озона при тлу, која је повезана са променом климе, као и повећаном ризику од смртности, озледа, инфективних, респираторних и кожних болести услед пораста учесталости падавина јаког интензитета и ширење ареала преносиоца болести.
