Прочитај ми чланак"Држава и здравствени систем у коме савесни и стручни лекари страдају без икаквог одјека и реакције, не може бити простор у коме желим и даље да живим. Народ који се овако одриче поштених и вредних појединаца, не може бити народ коме припадам. Жеља ми је да једног дана умрем као страни држављанин", поручила је у писму упућеном редакцији Нова.рс гинеколог др Гордана Милетић из ГАК Вишеградска, која се од фебруара налази у женском затвору у Пожаревцу на који је осуђена због несавесног лечења пацијенткиње Љиљане Арамбашић (18).
Трагична смрт Љиљане Арамбашић, због које је осуђена др Милетић, заједно са колегиницом из ГАК Вером Миленковић, шокирао је и узнемирио српску јавност у фебруару 2002, када је као бомба одјекнула вест да се неколико лекара Клиничког центра Србије налази под истрагом због смрти младе пацијенткиње која је преминула од упале слепог црева. Јавности је тада саопоштено да је девојка чак 15 дана погрешно лечена, и пребацивана с клинике на клинику, што је довело до погоршања здравственог стања и на крају њене смрти.
Погрешно лечење Арамбашићеве
Наиме, Арамбашићева се јавила у Ургентни центар где ју је упутио лекар из Дома здравља у Борчи, због сумње на перфорацију слепог црева. Тамошњи лекари хирурзи одбацили су ту дијагнозу и убрзо девојку пребацили на ГАК због сумње да су њени несносни болови, који су били толики да су изазивали и халуцинације, заправо гинеколошке природе. Из ГАК је девојка пребачена у неуропсихијатријску клинику Др Лаза Лазараевић, одакле је у тешком стању враћена у Ургентни центар, а потом упућена на Инфективну клинику где је исте ноћи преминула у тешким мукама.
Након што је обдукција показала да је смрт наступила од слепог црева, као и да нико од лекара који су учествовали у њеном збрињавању, најпре из Ургентног центра, а потом из ГАК, није успоставио праву дијагнозу, покренута је истрага која се окончала оптужницом. Међутим, на оптуженичкој клупи није завршио нико од лекара – хирурга из Ургентног центра, који су најпре морали да констатују слепо црево, већ седморо гинеколога из ГАК – Снежана Вукајловић, Србољуб Милићевић, Александар Јовановић, Милош Радовић, Вера Миленковић, Александра Димитријевић и Гордана Милетић.
У писму упућеном нашој редакцији, др Милетић наводи да је отворено жртвована у овом случају, као и да се сада налази у апсурдној ситуацији која је постала њена стварност – “захваљујући непринципијалном раду државних институција, али и моралном и духовном паду оних којима је дата власт да управљају”.
Ljiljana Arambašić preminula zbog lekarskog nemara, Foto: Privatna arhiva
Зашто на оптуженичкој клупи нису били хирурзи
“Ја их зовем лажна интелектуална елита, почев од одређених лекара, судија, тужилаца, адвоката, који су изгубили снагу да се боре за идеале, правду и истину, и који су ушли у круг корупције зарад материјалних интереса. Разочарана сам у “нему Србију”. Говорили су ми да су ме адвокати прешли, да нису били добри. Чак и да је тако, један овакав апсурд се не би могао догодити. Тачније, да читав систем људи није несавесно обављао свој посао и чинио кривично дело, а да сам осуђена – ја”, написла је др Милетић, а потом започела своју исповест о случају трагичне смрти младе пацијенткиње.
“Љиљана је на ГАК провела пет дана након што су хирурзи из УЦ одбацили акутну упалу слепог црева и пребацили је код нас. Моја улога је била у једној краткој визити трећег дана, када сам разговарала са њом, наставила са терапијом и издвојила је за даље прегледе и испитивања. Више је нисам видела. Тадашњи министар Томица Милосављевић је подигао оптужницу против свих нас, како би заштито хирурге и то у договору са вештацима из Новог Сада. јер, кривица гинеколога би се тешко могла доказати јер је пацијенткиња умрла од хирушког обољења које су хирурзи одбацили”, навела је др Милетић у писму нашој редакцији.
Потом је, како каже, тужилаштво, мало по мало одустајало од гоњења једног по једног.
“На завршној речи 2017. када је СНС дошла на власт и решила да заврши све страре судске предмете, пожурено је да се донесе пресуда. У међувремену, се одустало од свих сем од мене и др Миленковић и нас две су и осудили. . Ја сам била добар лекар, дијагностичар, који није направио ниједну професионалну, моралну или етичку грешку. Никада ме ни једна пацијенткиња није тужила, а доживела сам да будем жртвована, гурнута и изједначена са криминалцима преварантима, лоповима, дилерима…Пред пензијом и са 61. годином живота доживљавам да на правди бога, кружим затворским, логорским кругом…Земља Србија је мој окупатор, а Срби нацисти”, написала је Милетић.
Она каже да се обраћала за помоћ разним институцијама, али и то да су је највише разочарале колеге, професори, директори клиника.
Мајка пацијенткиње: “Шта ћете Ви овде, докторка?”,
“Сви они знају и сви ми говоре да сам колатерарна штета, али нико још није узео да напише петицију, јавно саопштење о свом поштеном и вредном колеги. Не брани се српство само литијама, Младићем, Караџићем, већ и борбом за правду појединца. Добила сам подршку од странаца и људи из земаља региона, Уставна жалба ми је већ 2,5 године у фиоци. Ићи ћу до Стразбура јер сам то дужна и себи и својим мртвим родитељима, пријатељима који верују у мене и којима сам ја увек била подстицај. Морална ми је сатисфакција и то што сам Немцима слала свој предмет и добила одговор да је комплетна оптужница погрешно постављена и да ми се тако нешто не би десило у Немачкој. Морална сатисфакција ми је та што је мајка преминуле пацијенткиње, својевремено, када ме је видела у судници упитала: “Шта ћете Ви овде, докторка?”, казала је др Милетић.
Адвокат Бобот: Ово је једна тужна прича
Познати београдски адвокат, Крсто Бобот, укључио се у случај др Милетић тек након што што је пресуда постала правоснажна и то како би поднео захтев за заштиту законитости Врховном-касационом суду, као и жалбу Уставном суду.
“Ово је једна тужна прича, која нажалост, сада има мале шансе да се поправи. Јасно је да је кривица др Милетић крајње упитна у овом случају. Нисам учествовао у одбрани докторке већ сам се укључио кад је пресуда фактички постала извршна. Врховном-касацином суду поднели смо захтев за заштиту законитости који је одбијен, а такође и жалбу Устравном суду који се још није изјаснио. Свакако да би позитивна одлука Уставног суда могла да преокрене ситуацију у њену корист, али је све то крајње неизвесно и незахвално прогнозирати. Од правних лекова једино нам је још преостао Стразбур”, казао је Бобот за Нова.рс.
