Прочитај ми чланак
(Глас Русије – Ратко Паић)
На управо потврђену вест да је на ратишту у Сирији погинуо још један српски држављанин, а готово истовремено је објављено да је слична судбина задесила још једну особу из Босне и Херцеговине, с правом се можемо запитати – због којих разлога се поједини носиоци пасоша Србије, али и других околних земаља, упућују на Блиски исток да би тамо узели учешћа у тешким оружаним сукобима, као да на самом Балкану у новијој историји није било и превише бурних догађаја тог типа, чак и више него што је балканско полуострво у стању да апсорбује?
Наиме, живот у Сирији је изгубио још један младић из Новог Пазара, што се десило и његовом вршњаку из Травника, а то чак нису ни први такви случајеви у поменутим градовима. Осим тога, процењује се да је само са Косова у сиријски рат отишло најмање 150 Албанаца, од којих је неколико десетина већ страдало, па се тако на списку балканских земаља из којих се регрутују муџахедини за борбу на страни побуњеника против сиријске власти, сада налазе Србија, Босна и Херцеговина, Албанија, Македонија и Хрватска.
Међутим, ангажовање тих појединаца са балканског простора је утолико упитније ако се узме у обзир да ни глобални фактори, попут Сједињених Америчких Држава, нису успели у намери да се обрачунају са тамошњим режимом, у чему су, како је познато, и поред свеобухватних припрема за војну интервенцију, наишли на непремостиву препреку у виду противљења Руске Федерације.
Подсетимо, руски председник Владимир Путин је такав свој одлучни став образложио речима да би евентуални амерички војни напад на Сирију, који би се догодио без одобрења Уједињених нација, поткопао утицај светске организације и са собом би донео ризик избијања ширег регионалног сукоба, а за резултат би имао још већи број невиних жртава.
Такође, Путин је тада у ауторском тексту у „Њујорк Тајмсу“ објаснио Американцима да се у «Сирији не води борба за демократију, већ је то оружани конфликт између владе и опозиције мултирелигиозне земље. «Тамо има мало присталица демократије», рекао је он, «али зато има много ратника Ал Каиде и екстремиста свих боја, који се супротстављају влади». Руски лидер је још оценио да се ради о унутрашњем конфликту који је један од најкрвавијих у свету, а за могући амерички напад на Сирију је том приликом рекао да он може уништити читав систем међународног права, те би због тога уклањање опасности од напада значило побољшање атмосфере у сфери међународних односа.
Како се касније показало, Путин је успео у намери да спречи војну интервенцију против сиријске владе, јер је сматрао да се такве важне одлуке морају доносити у договору са целом међународном заједницом, чиме је на неки начин Русија вратила међународном праву његов првобитни статус. То је за саму Сирију очигледно значило спречавање хуманитарне катастрофе, а подразумева се да је на тај начин и Европа била поштеђена изузетно великог таласа избеглица са Блиског истока.
Али да се вратимо поново на десетине младих људи из Србије и других балканских земаља који су тамо отишли да ратују и трагично заврше свој кратки животни пут, а чији списак је, како видимо из медија, сваким даном све дужи. Њихова родбина их по правилу описује као момке који су све до недавно живели нормалним животом, све док нису индоктринирани радикалним идејама које су их навеле на то да покушају да се супротставе власти чак у далекој Сирији, много стотина километара удаљеној од родног Балкана. А то, како се видело након недавне Путинове дипломатске иницијативе, није пошло за руком ни много респектабилнијим чиниоцима у светској хијерархији моћи.
