Прочитај ми чланак

ЗАШТО ИСЕЉАВАЈУ ЉУДЕ из њихових станова у Србији и ко од тога профитира?

0

Слободанку Нинић, Хитна помоћ је 9. септембра изнела из њене зграде у Новом Саду, у Улици Модене 1 - повређену. У Ургентном центру потврђено је да је Слободанки поломљен зглоб леве руке, након што је полиција приликом упада у стан оборила врата на њу.

Тог кобног јутра су јаке полицијске снаге, заједно са ватрогасцима и браваром, блокирале зграду у којој се још увек налазила породица Нинић. Ипак, они су након шест покушаја присилно избачени и исељени из стана.

Слободанка Нинић бори се и са тешком болешћу – карциномом, а пре само неколико дана оперисано јој је танко црево као последица болсети.

Од тренутка када је ова породица завршила на улици, јавност се узбуркала, а сви постављају само једно питање „Како су жени која је каснила са уплатом рате само два месеца продали стан?“.

Подсетимо, породица је 2007. године подигла стамбени кредит у износу од 94.500 евра у банци и годинама уредно отплаћивала своје обавезе према истој. Потешкоће са отплатом кредита настају када је Слободанки дијагностификован карцином, те долази до кашњења са плаћањем. Сваки пут би уследио договор са банком и заостале обавезе би биле намирене. Средином 2018. године породица Нинић је још једном закаснила да уплати две рате кредита. У том моменту су отплатили преко 80.000 евра дуга.

Од када је сазнала да је банка активирала кредит, породица покушава да пронађе купца и избегне извршење, али постављена судска забрана онемогућава продају стана.

Остао је један дан до лицитације. Породица није могла да прода стан због судске забране те су били приморани да се нагоде сат времена пре заказане јавне продаје – на којој би троипособан стан у центру града био до краја обезвређен. Притиснути околностима које намеће извршитељска самовоља завијена у фасаду законитости, породица продаје стан двојици купаца непосредном погодбом. Купци су се обавезали да исплате остатак стамбеног кредита и трошкове извршитеља, договорено је да ће породица моћи да настави да живи у стану док га они не продају по пуној тржишној цени, те да ће разлика од продаје бити подељена на три једнака дела и да ће један припасти Нинићима.

Зашто је ток догађаја био овакав? Зашто је породица Нинић, ипак морала да напусти свој дом због само две не уплаћене рате кредита?

Приватни извршитељи су уведени на основу Закона о извршењу и обезбеђењу који је усвојен 5. маја 2011. године.

Усвајањем овог закона 2011. уведене су новине у самом току извршног поступка, највећи новитет било је увођење до тада непознате професије у српском праву – професије извршитеља.

Усвајање овог и оваквог закона везује се и са тадашњом влашћу Демократске странке, која је имала лош резултат на изборима, па се са применом горе поменутог закона пожурило. То је омогућило запошљавање кадрова демократа.

Након три године практичне примене овог закона уочене су бројни недостаци, па је потом усвојен нови допуњен Закон 18.12.2015. године, а са применом се почело 01.07.2016. године.

Закон из 2011. године садржао је принцип паралелизма надлежности суда и извршитеља, док закон из 2016. уводи разлика између надлежности за доношење одлуке којом се покреће извршни поступак и надлежности за предузимање радњи којима се спроводи извршење.

За доношење одлуке којом се покреће извршни поступак увек је надлежан суд изузев у случају потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности. Значајне промене настале су код уређења надлежности у спровођењу извршења.

Наиме, у овој фази извршног поступка значајно је смањена надлежност суда, па ће тако судски извршитељи бити надлежни само за извршење заједничке продаје покретних и непокретних ствари, ради извршења обавезе које се не састоје у новчаном давању и извршење одлука у вези са породичним односима и враћање запосленог на рад.

У свим осталим случајевима надлежни су извршитељи.

Законом из 2011. извршитељи су сматрани за врсту пуномоћника извршног повериоца, те да треба само да воде рачуна о интересима повериоца који их је ангажовао. Но, своја овлашћења извршитељи не изводе од поверилаца већ директно из закона. Тиме је надлежност извршитеља успостављена у јавном, а не у приватном интересу. Спекулисало се и како је Законом из 2016. године уведена јача контрола рада извршитеља.

Након 2016. године Закон је прошао кроз још неколико промена.

Но, без обзира на то извршитељи и даље најчешће продају некретнине дужника ради намирења потражње, иако би требало да је то крајња мера која ступа на сангу тек када се исцрпе све друге опције. С обзиром да је честа пракаса да одузетој некретнини вредност може да буде драматично умањена приликом јавне продаје, а тако се наноси штета извршном дужнику, уведена је промена у стари Закон по коме имовина дужника више неће моћи да се продаје драстично испод цене већ на лицитацијама и то путем интернета.

Члан 56 Закона о извршењу и обезбеђењу каже: „Јавни извршитељ је дужан да приликом избора средства и предмета извршења ради намирења новчаног потраживања води рачуна о сразмери између висине обавезе извршног дужника и средстава и вредности предмета извршења“.

Наиме, извршитељи раде по принципу да продаја некретнина функционише тако што се процени тржишна вредност, након чега се оглашава прва продаја лицитацијом. Обично та прва продаја креће од 60 одсто утврђене цене и обично се на тим лицитацијама нико не појави, јер све раде у договру са извршитељима, а онда се оглашава друга продаја на којој лицитација креће од 30 одсто утврђене цене.

Тада се непокретност купује за драстично мању цену. На пример стан од 80.000 евра прода се за 30.000 или 40.000 евра. Но, то је изменама регулисано.

Иако је у 2018. години било оних који су се залагали за укидање професије приватних извршитеља, то се није десило, али је Закон поново претрпео извесне промене. А тако нов и модификован требао би да ступи на снагу 1. јануара 2020. године, управо због мањкавости истог у практичној употреби. Он би требало да осигура „заштиту слабијих слојева становништва“.

Измењено је и правило о томе ко не може бити купац у поступку извршења, тако што су јавни извршитељи, њихови заменици и помоћници, као и друга лица запослена код јавног извршитеља у потпуности изузета од ове могућности, без обзира да ли поступају у конкретном предмету или не.

                  ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!