Прочитај ми чланакНовинарка Сузана Трнинић објавила је на друштвеној мрежи X да јој је Јавни извршитељ блокадом рачуна наплатио казну за паркирање из 2006. године, иако она у том периуоду није добила ниједно обавештење о томе.
Бизнис извршитеља: Због погрешног паркирања следи робија
Новинарка Сузана Трнинић објавила је на друштвеној мрежи X да јој је Јавни извршитељ блокадом рачуна наплатио казну за паркирање из 2006. године, иако она у том периуоду није добила ниједно обавештење о томе.
Констатовала је да јој је ова казна на наплату стигла после 18 година.
– НБС блокира рачун, без обзира на то што су имали средства да скину шта тражи извршитељи. И после 20 минута одблокира – и наплати провизију висине скоро те казне – написала је она.
Објашњава да је до извршитеља тешко доћи, на фиксни телефон се није јављао нико, док мобилни број није био у функцији. Када је коначно ступила у контакт са извршитељем, речено јој је да су је наводно тражили 2012. године, док је радила на ТВ Б92, али да им је речено да је она тада била на породиљском одсуству.
– И ето, после ме 12 година нису нашли да ми уруче решење, ваљда је мене тешко наћи, нисам често од 2012. на телевизији – додала је Трнинић у свом твиту.
Њена објава је изазвала много коментара, а подаци са ове мреже говоре да је њену причу погледало скоро 130.000 корисника.
Javni izvršitelj mi je juče blokadom računa naplatio kaznu za parkiranje iz 2006. godine.
Posle 18 godina.NBS blokira račun, bez obzira na to što su imali sredstva da skinu šta traži izvršitelj. I posle 20 minuta odblokira – i naplati proviziju visine skoro pa te kazne.
— Suzana Trninic (@SuzanaTrninic) April 13, 2024
Плати или иди у затвор
Држава, уместо да буде сервис грађана, намерно ради против њих и присилно им наплаћује огромне казне, иако их раније уопште не обавештава да су у проблему. Тако обична казна за погрешно паркирање може да постане папрено скупа, до сума које неки грађани нису у стању да плате.
Јер, није обична казна за паркирање толико скупа, чак и да се на њу налепи некаква камата, већ неодазивање позиву суда, а одазвали се нисте јер позив никада нисте добили.
Надлежни слежу раменима и пребацују одговорност једни на друге – Прекршајни суд на Комуналну полицију, Комунална полиција на Пошту и тако у круг – а грађанима Србије не преостаје ништа него да плаћају глобу или да ризикују да буду ухапшени и отерани на робију.
Најчешће се дешава да наједном долази извршна судска пресуда против које више нема правног лека. Најгоре од свега је што грађани нити су добили било какво обавештење од Паркинг сервиса или Комуналне полиције, нити позив од Прекршајног суда да се појаве.
За погрешно паркирање хиљаде евра
Постоје многи такви случајеви, а казне могу да се нагомилају на неколико хиљада евра. Београђанин је платио невероватних 4.200 евра за казне које су се нагомилале, а о којима он није знао апсолутно ништа. Алтернатива је била затворска казна у Падинској скели од годину дана.
Наиме, иако је имао месечну карту за централну градску зону, оставио је свој аутомобил на место у Ресавској улици код СКЦ-а које је између неколико паркинг места, а на коме је, по оцени Паркинг сервиса, недозвољено паркирање. Ту не стоји знак за забрану паркирања, већ два места једноставно нису исцртана. Као да је замка, па ко се упеца, упецао се.
Та места су готово увек попуњена, јер да ту не сме да се паркира, зна углавном једино ко је то сазнање скупо платио. Пре увођења „Ока соколовог“ није било никаквих проблема. А онда је „Око соколово“ уредно свакодневно сликало његово возило и писало казну за казном, без икаквог обавештења Комуиналне полиције.
Када је након две године једна од казни стигла на адресу његове фирме, решио је да ангажује адвоката да провери о чему се ради. Адвокат је открио да он има преко 20 извршних судских пресуда због неодазивања Прекршајном суду за шта је казна 25.000 динара по неодазивању, па је њогов дуг износио око 4200 евра, колико отприлике кошта његов ауто. Без икаквог правга жалбе.
Узалуд су биле консултације, апели надлежним органима, молба да дуг плати на рате… Да не би отишао на робију, морао је на крају да плати. И то је и урадио. Само је један судија удлучио да упути фирми позив да са рачуна запосленог скине суму која одгопвара дугу и то на рате. Остале судије се просто пресудиле: или плати, или идеш у затвор.
У више наврата су му патроле полиције долазиле на врата, чак и увече. Не да би га хапсили, него су доносили извршне пресуде о којима никада није био обавештен. И то не зато што је блокирао нечији пролаз, или бахато оставио возило на некој зеленој површини, већ на поменутом месту у Ресавској.
Један судија прекршајног суда је „Времену“ рекао да он, да је предмет доспео до њега, никада прекшајну казну од хиљаду-две динара не би преиначио у затворску казну, а таквих случаја је безброј. Поставља се чувено питање ко је крив због овакве ситуације и зашто држава и њене институције на директан начин ради против интереса својих грађана?
