Хрватска Безбедносно-обавештајна агенција (СОА) први пут је у свом годишњем извештају навела и навијаче као претњу по безбедност Хрватске
Када су се на овогодишњем Еуро 2016 догодила диверзија екстремних хрватских навијача, сви су се сетили тајне службе, Безбедносно-обавештајне агенција (СОА). Питали су се да ли је одрадила овде свој посао или је заказала.
Нису заказали, а њихова су сазнања, упозорења и најаве узели знатно озбиљније у наставку такмичења с екстремистима више није било. Ово је типични пример слабог разумевања шта је посао тајне службе, јер јавност често мисли да, ако служба нешто зна, да је она дужна најављени проблем и да реши.
СОА, међутим, прикупља информације како о навијачима екстремистима, тако и о “свему другом”, примера ради, корупцији унутар државе, али своја сазнања прослеђује другим меродавним институцијама, која потом морају да одраде свој део посла.
Како било, екстремни навијачи нашли су се у овогодишњем “Јавном извештају” СОА-е заведени под “Екстремизам”.
– Насиље, екстремистичка реторика и симболика код дела навијача нарушавају сигурносну ситуацију у РХ и њен међународни углед. Главни починиоци су добро организоване екстремистичке фракције унутар главних навијачких скупина, које све учесталије делују и изван оквира спортских догађаја – стоји у извештају.
Безбедносно-обавештајна агенција је кровна хрватска тајна служба, а већ трећу годину заредом јавности представља своје “Јавно извешће”. У овом, за 2016., СОА упозорава хрватску јавност да расту сигурносне претње, као и број “играча” који представљају опасност.
Проблем је што угрожене постају непредвидиве, а време у којем се морају доносити одлуке везане за опасности постаје све краће. Како је реч о глобалним претњама, СОА се све јаче повезује с међународним партнерима и са службама 30-ак земаља сарађује у Противтерористичкој скупини (ЦТГ). У задње три године СОА је утростручила број информација које шаље у тела ЕУ.
У извештају се закључује да је стање сигурности у РХ и даље стабилно, али забрињавају све сложеније сигурносне прилике у окружењу. Тероризам је ризик и за Хрватску.
Први пут у извештају СОА као проблем види демографско старење становништва, као и депопулацију појединих подручја земље, што угрожава развојну перспективу РХ. У РХ има и левог и десног идеолошког екстремизма, но СОА оцењује да они немају значајан потенцијал за угрожавање сигурности. Забрињава их, међутим, што је “исказивање великосрпског и четничког екстремизма заборављено међу млађом популацијом”.
Када говоре о мигрантима и избеглицама, потврђено је како је тај талас послужио и терористичким организацијама за пребацивање својих припадника у Европу.
Наводи се како у Хрватској има неколико десетина присталица радикалног тумачења ислама, од којих већина нису поборници терористичких метода деловања. Ипак, ситуација јесте забрињавајућа, јер опасност прети из суседства. Од 2012. око 900 особа с подручја југоисточне Еуропе отишло је на подручје сукоба у Сирију и Ирак. Џихадисти углавном потичу из БиХ, Косова, Србије/Санџака, Македоније и Албаније.
Међу особама које су отишле у ратну зону има и жене и деце. Постају сигурносни проблем при повратку, а СОА каже да се у хравтско суседство вратило 300 џихадиста. Тренутно се на територију ИСИЛ-а налази 6 особа с држављанством РХ, док се једна особа вратила у државу у којој је пре живела.
То није РХ, јер овде се ради о особама које имају двојно држављанство, а нису етнички Хрвати. СОА наводи да се први пут и РХ нашла под претњом напада путем исламистичких интернет страница и видео записа.