Прочитај ми чланак

Вучићева другарица седа у фотељу Врховног суда

0

Вест да је судија Јасмина Васовић једина кандидаткиња који се јавила на конкурс за избор председника Врховног-касационог суда узбунила је стручну јавност, а више невладиних организација упутило је јуче јавни апел Високом савету суства (ВСС) да предстојећи интервју са њом учини јавним "због важности те функције у предстојећим изменама дела Устава који се односи на правосуђе". Како портал Нова.рс незванично сазање, судија Васовић је, између осталог, другарица са факултета председника Александра Вучића, али и актуелне министарке правде Маје Поповић због чега се превасходно сумња да би нову функцију обављала независно.

Како портал Нова.рс сазање, разлог за оваку бурну реакцију у јавности јесте и то што у правосудним круговима, Јасмина Васовић важи за судију блиску владајућем режиму, а посебно актуелној министарки правде Маји Поповић, због чега се у старту сумња у њену непристрасност и “независност” у обављању функције, а која би сама по себи требало да буде гарант самосталности у раду свих судова и судија у земљи.

Jasmina Vasović, sudija Foto: Vrhovni kasacioni sud

Како за наш портал открива добро обавештен извор, усамљена кандитатура судије Васовић очекивана је реакција извршне власти на изглед новог сазива Врховног савета судства (ВСС), у коме ће седети махом судије које нису по вољи власти.

Тих шесторо судија добило је поверење већине својих колега који су гласали на изборима у децембру прошле године, а њихова исказана воља је, по ставу многобројних стручањка, послала јасну поруку да правосуђе не жели да се стави у службу режима.

Поред изабраних судија, сазив ВСС чини још пет чланова и то: министарка правде Маја Поповић, председник скупштинског одбора за правосуђе Владимир Ђукановић, представник професуре, адвоката и последњи, у овом тренутку најбитнији – председник Врховног-касационог суда.

“Јасно је да режим неће седети скрштених руку и дозволити да нема контролу над радом ВСС, који осим што је гарант самосталности у раду судова, тело је које бира, именује и унапређује судије. С обзиром да досадашњи председник Врховног суда одлази у пензију, јасна је потреба да на његово место дође неко њима близак, посебно што следе нови изазови у облику измене Устава где је улога Врховног суда кључна”, казао је за Нова.рс добро обавештен извор и додао:

“Због свега тога, свима је јасно зашто је пристигла само једна пријава за избор новог председника Врховног суда, али и зашто је на њој најмлађа судија тог суда, са најмање искуства, и која се више пута доводила у директну везу са режимом”.

Наш извор додаје да је судија Јасмина Васовић блиска са новом министарком правде Мајом Поповић, али и са председником републике Александром Вучићем. То познанство наводно датира још из студентских дана, о чему је портал Нова.рс раније писао.

И сама биографија судије Васовић веома је занимљива и интересантна још од самог почетка њене каријере и периода када је након дипломирања 1995.године постала судијски приправник у београдском Првом општинском суду. Пет година касније положила је Правосудни испит, да би 2002. била изабрана за судију Првог општинског суда где је судила све до чувеног реизбора 2009. када је прешла у Виши суд.

Три године касније прешла је Апелациони суд, непосредно пошто је више пута одбијала захтев за понављање поступка у случају убиства француског навијача Бриса Татона.

Током боравка у Апелацији њено име је освануло у јавности након незаконите ослобађајуће пресуде Станку Цанету Суботићу због шверца цигарета, а коју је донело веће у ком је била члан. Иако је Врховни касациони суд тада оценио да је пресуда била незаконита, судију Васовић то није спречило да напредује већ је и сама убрзо након тога постала судија Врховног суда, заједно са Александром Степановићем, актуелним председником Вишег суда, који је последњих месеци ушао у отворени сукоб са режимом.

Њих двоје су у највишу судску инстанцу дошли као најмлађе судије, с обзиром на то да њихове колеге имају бар 10 година више, како живота, тако и радног искуства.