Прочитај ми чланак

Вожња постала као руски рулет: Ове 4 грешке на ауто-путу можете да платите животом

0

Случај стравичне саобраћајне несреће која се догодила на ауто-путу "Милош Велики", када је Дејан В. возећи својим "пунтом" ушао у погрешан смер и возио више километара, а затим се закуцао у аутомобил који је долазио, запрепастио је Србију. Вожња у контра смеру, посебно на деоницама као што је ауто-пут, изузетно је опасан потез у саобраћају, а ово су неке од грешака које можете направити на брзим саобраћајницама и које вас могу коштати живота.

Вожња у контра смеру

Дејан Ј. (51) из Дебељаче погинуо је у тешкој саобраћајној несрећи коју је изазвао на ауто-путу Милош Велики, приликом чега је његов сувозач Ненад К. задобио теже повреде. Дејан Ј. је свој аутомобил „фиат пунто“ возио у контра смеру из за сада непознатих разлога, при чему се закуцао у друго возило и одмах запалио, а како је дошло до тога да се уопште нађе у супротном смеру, утврдиће полиција и тужилаштво.

Сувозач је на саслушању рекао да су он и возач аутомобила Дејан Ј. кренули на свадбу у Ивањицу, те да су промашили излаз на ауто-путу и покушали да се што пре искључе. Он је навео да су пили пиво тог дана. Ипак, полиција наставља на утврђивању свих околности ове саобраћајке, а нека од питања на које би истрага требало да да одговор јесу и због чега Дејан Ј. није зауставио аутомобил чим је видео да је у погрешном смеру, због чега је возио такозваном брзом траком…

Одмах након несреће огласио се МУП са информацијама да је у прва три дана у овом месецу у саобраћајним несрећама у Србији погинуло осам особа, њих пет је страдало истог дана, 3. септембра. Три несреће, укључујући и чеони судар на ауто-путу Милош Велики, изазвали су возачи аутомобила који су прешли у коловозну траку намењену за кретање возила из супротног смера.

До овакве грешке најчешће долази или због лоше сигнализације на укључењима или због несмотрености возача. Неке од ствари које можете ударити свакако су да чим приметите да возите у контра смеру, упалите сва четири мигавца, а ако на путу нема возила, одмах пређите у зауставну траку уколико постоје услови за то.

Из зауставне траке право у смрт

Годишње у просеку петоро људи погине у саобраћајним незгодама које се догађају приликом налетања на возило које се налази у зауставној траци, а чак 20 људи буде повређено, подаци су Комитета за безбедност саобраћаја од пре неколико година. Упркос томе што ауто-путеви слове за најбезбедније трасе за вожњу, грешке на њима се плаћају скупо, некада и животом јер возачи махом развијају брзине веће од 100 километара на час.

Иако на први поглед можда не изгледа тако, зауставна трака једнако је опасна као и било која друга на ауто-путу, посебно уколико возач заустави возило и не обезбеди га на адекватан начин. То значи да је свако ко своје возило из било ког разлога остави у зауставној траци мора упалити сва четири показивача правца, поставити сигурносни троугао на удаљености не мањој од 100 метара иза возила и возач мора на себи имати светлоодбојни прслук.

Путници из аутомобила обавезно морају сићи са ауто-пута и померити се што даље од саобраћаја, а посебно је опасно уколико се у овој ситуацији нађе рецимо аутобус са већим бројем путника. Није препоручљиво седети на заштитној огради, на бетонским ивицама пута, бранику аутомобила нити било где слично јер увек постоји могућност налетања другог возила што би за резултат могло имати кобне последице.

Такође, зауставну траку никако не би требало користити као привремени паркинг, место на ком се иде у тоалет или се протежу ноге, пуши цигарета, разговара телефоном нити било шта слично.

Одстојање

Приликом вожње на путевима где је највећа дозвољена брзина кретања 130 километара на час (док се многа возила крећу и знатно већом, иако није дозвољено) одстојање може бити кључно када је реч о безбедности свих учесника у саобраћају. Оно мора бити толико да се возач у сваком тренутку може безбедно зауставити притом не угрожавајући никога око себе.

Одстојање често зависи од низа околности у којима се вози – временских прилика, гужве у саобраћају, стања возила, видљивости, стања коловоза и слично… Иако је одговарајуће одстојање ствар субјективног осећаја, требало би увек узети у обзир поменуте параметре.

Неприлагођена брзина

Максимална дозвољена брзина којом се возила могу кретати на српским ауто-путевима износи 130 километара на час, док на путевима који нису ауто-путеви или мото-путеви, а налазе се изван насељеног места, ограничење износи 80 километара на сат. Вожња брзином већом од дозвољене подразумева много мање времена за заустављање, због чега је веома важно имати на уму да је поштовање ограничења обавезно, чак и када нам изгледа да су услови на путу такви да се можемо кретати и брже.

Три су начина на која саобраћајна полиција контролише понашање учесника у саобраћају на путевима. До сада су коришћени радарни системи за аутоматско детектовање брзине, “пресретачи”, то јест возила без обележја полиције у којима су уграђени радари, али и систем мерења просечне брзине кретања на ауто-путевима.

Извор: Nova

Ознаке: , , , ,