Прочитај ми чланакПо једној површној дефиницији, злочинац (безаконик, кривац, разбојник) је човек који чини злодело (недело), и то најчешће из користољубља.
Дубинска психологија није задовољна оваквим одређењем појма злочинца и злочина, већ пита: Ко је злочинац и зашто је учинио злочин?
Није увек довољно јасно ни шта је зло!
Свакако да је то убиство, покушај убиства, силовање и друга сексуална изопачења, насиље над другим човеком, разбојништво сваке врсте; да ли се може говорити о злочину у рату?
( Познато је да су и такви велики хришћански светитељи као што су били Атанасије Велики или Василије Велики, благосиљали војску свога народа која је полазила у рат ( праведан рат? А шта је то?).
При повратку из рата, већина преживелих исповедала се црквеним лицима, и том приликом добијали су различите епитимије због убијања у рату; (епитимија је казна којом црквене власти кажњавају неко лице за учињену кривицу.)
Полазимо од хипотезе (која скоро да је доказана) да сваки човек носи у себи (од рођења?) клицу Добра и Зла.
Ток развоја његовог карактера у зависности је од мноштва узрока; споменимо само: наслеђе, пренатално доба и развој будућег човека (психички и физички), у раном детињству.
Зашто неко од људи постаје геније (у науци Никола Тесла и Михајло Пупин код Срба), док се неко изопачи до непрепознавања људскости?
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
