Прочитај ми чланак
Словеначки истраживач Роман Лељак, који је изнео откриће да је 180 Аустријанаца, укључујући официре Генералштаба и људе из врха политике те земље радило за југословенску Удбу, ексклузивно за „Вести“ објашњава и да је та тајна служба планирала атентат на Јосипа Броза Тита у Бечу 1967. године.
Планиран атентат на Тита у Бечу 1967. године: Лељак
Лељак је истраживао око 300 докумената колико је остало од архива словеначке Удбе која је садржала 17.000 извештаја. Сада износи и податак о планираном атентату на Тита.
– Реч је о документима која говоре о акцији припреме и истовремено спречавања атентата на Тита док је у Бечу боравио поводом потписивања уговора о размени радне снаге. То је било време када је Тито већ раскрстио са Ранковићем, а савезна Удба расточена на републичке службе којима су тада већа овлашћења. Претпостављам да је намера Удбе била да припремом атентата, а затим и његовим спречавањем, покаже Титу како су и даље способни да брину о његовој безбедности – објашњава Лељак.
Он наводи још један занимљив детаљ.
– У једном од докумената се наводи да је тада чак планирано да се у Бечу организује тајни састанак између Ранковића и Тита на коме би се они наводни измирили. До тога ипак није дошло – каже Лељак.
Архиви на изволите
Лељак објашњава да је Словенија 2006. године донела Закон по коме су сви архиви Удбе постали доступни за акредитоване истраживаче. Тада се наоружао стрпљењем и пажљиво почео да прегледа сваки од тих папира. Отуда је уверен да је свака његова реч само аргумент који је поткрепљен документом Удбе.
Словеначки истраживач детаљно објашњава и акцију у којој је, као сарадник Удбе, учествовао и некадашњи председник Синдиката Аустрије Франц Франкл, али и како је међу сарадницима Удбе открио и име актуелног носиоца листе Социјалдемократске партије Аустрије за Европски парламент, Ојгена Фројнда.
Читава прича почела је да се расплиће када је у архиву Удбе открио податке о киднаповању и убиству хрватског студента Стјепана Црногорца. Лељак каже да су акцијом командовали Силво Горенц, тадашњи шеф савезне Удбе, Борис Мужич, шеф словеначке службе и Марјан Орожен, секретар за унутрашње послове СРС 1972. године.
У једном од докумената наводи се да је „акција успешно завршена“ и да се тражи исплата 20.000 долара и 70.000 тадашњих југословенских динара због трошкова. То је данас око 80.000 евра.
Лељак објашњава да је сигурно да регистар којег је открио није списак потенцијалних сарадника, већ људи који су радили за Удбу.
– Постоји и други списак, од чак 10.000 имена некадашњих припадника Војске Аустрије који су били ангажовани на граници са СФРЈ. Удба је стрпљиво правила списак свих тих људи управо да би имала базу за будућа регрутовања. У крајњем случају, на том списку од 10.000 људи се налазило и име Франкла, али не и Фројнда, који се налази само на списку већ заврбованих сарадника – каже Лељак.
Он је истраживао и активности Удбе у Словенији и негира да су Јанез Јанша и Јанез Дрновшек били сарадници југословенске тајне службе. Лељак објашњава да су Дрновшек и Јанша били искључиво предмет интересовања Удбе и да о томе постоји бројна документација.
– У Словенији је до отцепљења било укупно 800 припадника Удбе, а тадашње власти су половину пензионисали. Реч је углавном о млађим људима који су свој утицај искористи у срединама где су живели. Јасно, потом се доста њих укључило у политички живот и и даље су активни на словеначкој сцени – каже Лељак.
Позови Љубљану ради убиства
Лељак објашњава да није историчар, већ писац истраживач иза кога је већ 26 књига.
– Никада нисам био припадник или сарадник Удбе, сем што сам 1977 – 1979. године био запослен у ЈНА у пословима безбедности. Моја последња књига „Удба“ бави се управо догађајима који су изазвали пажњу јавности у Аустрији, али ускоро би требало да ми изађе и „Позови Љубљану ради убиства“ која ће говорити о политичким убиствима у иностранству – каже Лељак.
У тој књизи читаоци ће први пут видети тајни правилник о употреби метода и средства Удбе у иностранству, правилник о формирању Групе А, који је био основни задатак извршење посебних акција у иностранству, Упутство о пласирању информација и дезинформација и слично.
(Вести)
