Прочитај ми чланак
Међународни суд правде у Хагу одбио је у целини тужбу Хрватске и контратужбу Србије у којој су једна другу оптуживале за геноцид.
Никола Селаковић на изрицању пресуде у Међународном суду правде у Хагу
Председник суда Петер Томка из Словачке је на почетку читања пресуде рекао да Србија не може бити одговорна за дела почињена пре 27. априла 1992. када је СРЈ постала чланица УН и потписница Конвенције УН о спречавању геноцида.
– Суд не може пре тог датума сматрати Србију одговорном у смислу члана 9 Конвенције. Држава која је постала потписница Конвенције не може се сматрати одговорном ретроактивно за геноцид по члану 9 – навео је Томка.
То значи да је најмање један део хрватске тужбе одбијен, јер се у тужби наводи да је Србија одговорна за злочине у Вуковару извршене 1991. године.
Судија је казао да је контратужба Србије утемељена пошто је Хрватска постала потписница Конвенције 8. октобра 1991.
– Дела која су извршена 1995. године улазе у Конвенцију – казао је.
Он је одбацио оптужбе против Србије за геноцид пре 27. априла 1992. кад је Савезна Република Југославија постала чланица УН.
Српска противтужба утемељена
Истовремено, Суд је оценио да је српска противтужба утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу, пошто је Србија потписница Конвенције постала 8. октобра 1991. То значи да су дела почињена 1995. године, односно током „Олује“, обухваћена Конвенцијом.
Суд је утврдио да су ЈНА и српске снаге учиниле дела против заштићене групе.
Хашки суд је закључио да криминална дела нису почињена да би били уништени Хрвати, већ да би се они отерали да би се они иселили.
Када су у питању у дешавања у Вуковару, Суд је закључио да је то било реаговање на проглашење независности Хрватске.
– Намера није била да се физички униште припадници заштићене групе, већ да се они казне због статуса непријатеља – прочитао је Томка.
Дела ЈНА и српских снага имале за резултат протеривање, а не систематско уништавање Хрвата, закључак је Суда. Такође је закључено и да сви борци нису убијени, а поједини су и евакуисани што „доказује да ЈНА и српске снаге нису убијале све Хрвате који су пали у њихове руке“.
– Хрватска није доказала да се радило о намери и завери да се деломично или у целини униште Хрвати, односно почини геноцид. Хрватска тврдња мора се у целости одбацити – казао је судац Томка.
Нема геноцидне намере Хрватске
У разматрању српске контратужбе Томка се позвао на Брионске транскрипте на основу којих је, казао је, јасно да је хрватским челницима било јасно да ће операција „Олуја“ довести“ до масовног прогона.
– Ипак, и ако би било доказано да је прогон била намера, није била намера физичко потпуно уништење српског становништва. Суд закључује да није доказано да су убиства заштићене групе нешто што је почињено као резултат планирања истребљења – казао је Томка.
Суд је констатовао да није утврђена намера да буде почињен геноцид.
– Суд не види у акцији Олују намеру хрватских власти да уништи Србе – казао је Томка.
Српски правни тим очекује да Међународни суд правде (МСП) у Хагу одбије хрватску тужбу против Србије, као и да утврди да су оружане снаге Хрватске током и после акције „Олуја“ починиле масовне злочине над српским надором, док су правни експерти уверени да ће обе тужбе бити одбачене.
Очекује се да ће суд најпре изрећи своју одлуку поводом тужбе Хрватске против Србије која је поднета 1999. године, а потом и поводом противтужбе Србије против Хрватске из 2009. године.
Пресуда МСП ће бити коначна, јер на њу не постоји право жалбе, а државе ће бити у обавези да по њој поступе.
Шеф српског правног тима Саша Обрадовић рекао је раније Тањугу да очекује да тужба Хрватске буде одбијена.
– Што се тиче противтужбе Србије која се односи на операцију „Олуја“ и злочине који су извршени у току и по завршетку те операције, ми остављамо суду да оцени да ли су се у тим злочинима стекла битна обележја кривичног дела геноцида – додао је Обрадовић.
У сваком случају, како је навео, правни тим очекује да суд констатује да су се масовни злочини догодили и да то на неки начин буде препознато бар пред МСП-ом пошто није пред хашким Трибуналом.
Професор међународног права Тибор Варади пак очекује да ће и хрватска тужба и српска противтужба за геноцид пред Међународним судом правде бити одбачене.
Он је прошле седмице у изјави за „Мађар со“ подсетио да су се почетком деведесетих година догађали страшни злочини и у Хрватској, али да за разлику од Босне и Херцеговине, хашки тибунал није никог осудио за геноцид почињен у Хрватској.
– Не само да нико није осуђен, него нико није ни тужен за геноцид. Због тога није вероватно да ће МСП осудити било Србију, било Хрватску, јер је надлежан само за случајеве геноцида – рекао је Варади.
Без обзира какве буду одлуке МСП-а по тужбама Србије и Хрватске оне су у обавезујуће за све чланице УН.
Уколико би суд издао неки налог држави, на пример у погледу накнаде штете, онда би та држава била дужна да по њему поступи.
Међутим суд у овој фази поступка не доноси одлуку о конкретној накнади штете, већ оставља известан период државама да се око тога договоре. Уколико до договора не дође, државе би опет ишле пред суд специфираним захтевом.
Што се тиче спровођења такве одлуке њено извршење надгледао би Савет безбедности УН.
Србија је од МСП затражила да операцију „Олуја“ коју су извршиле оружане снаге Хрватске прогласи за геноцид над спрским народом и ту државу прогласи кривом због кршења Конвенције о спречавању геноцида.
Поред тога, противтужбеним захтевом Србија је предложила да МСП пресудом обавеже Хрватску на репарације Србима из Крајине због злочина које су претрпели током „Олује“.
Затражено је и да се омогући слободан повратак Србима који се још нису вратили у Хрватску, да „Олуја“ престане да се слави као национални празник у Хрватској, као и да се казне сви извршиоци злочина.
Овај спор почео је 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије, а усмена расправа завршена је 1. априла прошле године.
Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.
Србија је одговорила контратужбом 10 година касније, која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије доноси укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.
(Блиц)
