Pročitaj mi članak
Немогуће је прецизно рећи колико тачно има Срба у расејању, али оно што знамо је да најмање трећина нашег народа живи ван граница Србије, рекла за РТС директорка Канцеларије за дијаспору Славка Драшковић.
У Дому Народне Скупштине Србије у четвртак ће бити одржано јавно слушање на тему Политичка и друга права српског народа у региону. Директорка Канцеларије за дијаспору Славка Драшковић каже да је циљ тог слушања да се подигне свест о степену угрожености насег народа у окружењу.
„Наш је задатак да Влада и Скупштина Србије виде како је право стање ствари да се јавност о томе обавести, да истакнемо колико је у Црној Гори присутна дискриминација, истеривање српског језика, колико се у Хрватској нека основна права већ деценијама не враћају почев од станова и имновине“, рекла је Драшковићева за РТС.
Према њеним речима, само Срби нису добили из бивше хрватске „Ју банке“ своју уштеђевину, док су сви други из бивше Југославије добили, а и пензије нису исплаћене.
„У Албанији је спроведен попис 2011. године, где је испало да нема Срба, а њих је 30.000“, рекла је Драшковићева.
Говорећи о броју Срба у дијаспори, Славка Драшковић каже да сви подаци говоре да има око четири милиона нашег народа у расејању, односно између 3,5 и 4,5 милиона, од тога је више од два милиона у региону.
„Немогуће је прецизно рећи колико тачно има Срба у расејању зато што негде у неким државама није ни могуће да се изјасне као Срби, негде не постоји институција двојног држављанства па морају да се исписују из држављанства“, објашњава Драшковићева.
Према њеним речима, тамо где је то могуће пореде се подаци које добијамо од земаља са подацима наших конзуларних представништава. Међутим, и та цифра није тачна зато што велики део наше дијаспоре уопште нема српско држављанство, нарочито старе диајспоре.
„Али оно што знамо је да најмање трећина нашег народа живи ван граница Србије“, истиче Драшковићева.
Приоритети и план рада Канцеларије за дијаспору је заштита положаја и интегритета нашег народа у региону и рад на томе да се они јачају.
„Наша диајспора је врло специфична и има још увек потребе да јачамо везе и потребе да успоставимо поверење које није како треба“, каже Драшковићева.
Она је рекла да је важна порука коју Србија жели да пошаљу младим људима а то је да су потребни и да треба да се врате јер Канцеларија прави програме и пројекте за њих.
(РТС)
