Прочитај ми чланак
У Теслиној лабораторији на Лонг Ајленду у Њујорку само трагови научниковог рада. Немања и Јована Јевремовић из Канаде успели су да уђу у затворену фабрику филмова „Агфа“
Ових дана би требало да буде потписан уговор о куповини имања на Лонг Ајленду, где је некада била Теслина лабораторија и да ускоро почне њена обнова, а на жичаној огради око зграде у коју је донедавно била смештена фабрика филмова, још стоји упозорење: „забрањен пролаз“.
– Фабрика филмова „Агфа“ је престала да ради пре три године и од тада је затворена – прича Немања Јевремовић, истраживач из Киаченера, који је успео да уђе у зграду којој је 1902. године Тесла основао своју лабораторију.
Обнова лабораторије и торња
– Американци би волели опет да изграде и лабораторију и Теслину кулу, јер желе да се одуже овом Србину који је изградио САД и свет. Теслин научни центар и председница Џејн Алкорн, као и град Њујорк прикупили су три милиона долара у ове сврхе, па би то ускоро требало да буде и реализовано – каже Немања Јевремовић, истраживач из Канаде.
Овај четрдесетогодишњи Београђанин који већ годинама оживљава Теслине изуме, био је један од учесника скупа одржаног поводом 70 година од смрти нашег научника у хотелу „Њујоркер“. Са супругом Јованом изнајмио је собу 3327, у којој је боравио Тесла све до своје смрти, а онда наравно и искористио прилику да обиђу место на коме је некада била научникова лабораторија.
– Таксиста који нас је одвезао убедио је чуваре, једног крупног мушкарца и ситну жену, да „пусте странце на пет минута унутра“. Теслина лабораторија је окружена жицом, а шипражје из дворишта се пренело на ограду. Било је толико густо да камером једноставно нисмо могли ништа да снимамо. Чувари су нас пустили када је дама у униформи, иначе, Рускиња, чула да смо Срби – прича Немања Јевремовић.
Немања је успео да направи неколико фотографија, а каже ни то није било нимало лако, јер је земљиште у фабрици филмова затровано сребро-нитратом, и обрасло ивом, отровном биљком, која може да изазове опекотине по целом телу, па и смрт у неким случајевима.
– Видели смо оронулу фасаду, пропали кров, закривљену кулу и испуцале бетонске стазе. Сви метални делови здања су зарђали и црни од прљавштине, а врата и прозори испуцали. Унутра су фабричке машине, такође, зарђале. Од Теслиних ствари читава је само електрична централа, чији су делови искидани, поломљени и искривљени. Узео сам неколико комада тих делова као успомену на лабораторију великог научника, а чувар се није бунио. „Узмите шта хоћете, фабрика је обележена као депонија и затрована је разним хемикалијама“ – био је широкогруд Американац – каже изненађено Немања Јевремовић.
Лабораторија у којој је Тесла са својим сарадницима радио на унапређењу бежичним преносом електричне енергије била је у приземљу, где су сем мерних инструмената била и постројења за напајање, односно једна мала термоелектрана. Свега тога данас нема, каже наш саговорник.
(Новости)
