Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у „Великом рату“ – Церску битку, постао тек други војник који је у Србији добио чин војводе. Заслужан је и за брз пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата.

Он је у дуго заслужену пензију отишао две године после величанственог пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата. Осим породичне куће у Кумодражу где су му браћа живела и бавила се земљорадњом, војвода није поседовао никакву другу имовину.

Одбивши многе поклоне и привилегије, по пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку.
Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом „отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа“.

Онда можда ни не чуди прича о војводиној првој пензији коју су забележиле тадашње новине.

Наиме, Степа Степановић своју прву пензију није ни примио! Када је поштар дошао да му је уручи, војвода га је једноставно посало назад са наредбом да се пензија смањи јер је … превелика!

Као српском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, Степи Степановићу је припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара.

„Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта би с толиким парама!?“, забележено је да је рекао Степа Степановић и послао натраг збуњеног поштара.

Три хиљаде динара је у то време била велика сума. На пример, за хиљаду динара је могао да се купи пар најбољих волова, а за један динар – седам јаја!

И тако је војвода вратио пензију. Сматрао је да му толика сума не приличи. Примио ју је тек када су је преполовили.

До краја живота је живео као скроман човек. Сам је за живота подигао себи гробницу на чачанском гробљу, супрузи оставио новац за трошкове погреба, припремио себи униформу, обући и ордење са којим ће га сахранити.

Војвода Степа Степановић је умро 27. априла 1929. године. Кажу да је последње што је рекао било: „Полазите напред!“

(Курир)

Ознаке: Војвода Степа Степановић, пензија, поштар