Прочитај ми чланакНекадашњи београдски секретар за послове озакоњења Немања Стајић озаконио је 2018. године зграду некадашњег фудбалског репрезентативца Југославије и Србије Дејана Станковића - иако зграда тада још није постојала, показује истраживање БИРН-а.
Био је август 2018, и у Београду је било врело: са просечних 25,5 степени, главни град је био најтоплији тог месеца у целој Србији. Међутим, запослени у архитектонском бироу „Time studio“ нису марили за врућину: марљиво су радили и у августу завршили посао.
Посао је урадила група инжењера – архитектуре, грађевинарства, машинства и електротехнике, а међу ангажованим архитектама била је и Татјана Петров, сувласница фирме „Time studio“.
Шта је ова група људи урадила? Спремали су извештај о затеченом стању зграде за фирму „Stefial“, тада у већинском власништву познатог фудбалера и тренера Дејана Станковића – у Курсулиној улици на Врачару, а све за потребе озакоњења овог објекта, пише БИРН.
За зграду у Курсулиној, Татјана Петров и „Time studioо“ су написали да још није била ни завршена.
Ово је било тачно, али само ако би се гледало у најширем могућем смислу. Наиме, ова зграда не само да није била завршена, већ још увек није ни била почела њена изградња.
Ту, и даље непостојећу зграду, 5. новембра 2018, ће својим потписом озаконити Немања Стајић, тада секретар за послове озакоњења Града Београда. У решењу о озакоњењу, које је БИРН добио на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, наводи се да зграда има седам надземних етажа и око 5.300 квадрата бруто.
Ниједан квадрат у том тренутку није постојао. Секретаријат и Немања Стајић су у новембру 2018. озаконили „ваздух“. Зграда ће заузети тај озакоњени простор – односно, бити конструктивно завршена – тек крајем 2019. и почетком 2020. године.
Истог дана је озакоњена и – још увек незавршена – зграда у Баба Вишњиној, такође „Стефиалова“.
Закон о озакоњењу објеката јасно прописује да могу да буду озакоњени само објекти који су били конструктивно завршени, односно „под кровом“, у тренутку ступања овог закона на снагу у новембру 2015. и који се виде на сателитском снимку Републичког геодетског завода (РГЗ) из тог периода.
Секретаријат, Немања Стајић, фирма „Stefial“, њени тадашњи власници Дејан Станковић и Драган Руварац, Татјана Петров и „Тиме студио“ нису одговорили на питања БИРН-а о спорним озакоњењима.
У време градње ове две зграде, фирма „Стефиал“ била је 90 одсто у власништву Дејана Станковића и 10 одсто Драгана Руварца. Од децембра 2023, власник 100 одсто фирме је црногорски држављанин Борислав Булатовић.
БИРН је прошле године писао о томе како су фирми Дејана Станковића без основа озакоњене хиљаде нелегално подигнутих квадрата, а сада уз, помоћ Решења о озакоњењу, БИРН открива да је зграда у Курсулиној не само сумњиво озакоњена, већ и да је озакоњена пре него што је уопште постојала.
Ово је само једно у низу спорних озакоњења које је БИРН открио прошле године када је објавио базу дивље градње која броји више од 300 објеката са око пола милиона квадрата озакоњених без јасног законског основа.
Дејан Станковић и озакоњење зграде које нема
Како показује сателитски снимак Гоогле Еартх из септембра 2018, на парцели у Курсулиној налазио се само један жути багер, шут и отпад од кућа које су претходно биле на овом месту, па срушене – без дозволе.
Овај немили детаљ је промакао свим инспекцијама, полицији и запосленима у општини Врачар чија се зграда налази преко пута зграде у Курсулиној, који су гледали како се старе куће руше без грађевинске табле.
Према сателитским снимцима Гоогле Еартх, 14. новембра 2018. на овој локацији још увек нема ничега, а рушевине и шут су рашчишћени.
Међутим, Решење о озакоњењу ове зграде из истог месеца, показује да не само да је „Тиме студио“ у августу поднео извештај о затеченом стању за зграду која не постоји, већ и да је Секретаријат за послове озакоњења објеката Града Београда такође озаконио зграду која не постоји.
Зидање зграде у Курсулиној је почело у неком тренутку у 2019. године. Сателитски снимак од 21. фебруара 2019. показује да су још увек на парцели багери и да зграда још није „изашла из земље“.
БИРН је питао Секретаријат за послове озакоњења објеката и Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове Града Београда о детаљима овог случаја – због чега су донели решење о озакоњењу за зграду која не постоји – али до објављивања текста није стигао никакав одговор.
Према речима Јасмине Пауновић, тужитељке Вишег јавног тужилаштва у Београду, она у овом случају види потенцијално два кривична дела из Кривичног законика.
„Када је реч о архитектонском бироу, ту би потенцијално могло да се говори о делу из члана 227 Кривичног законика, односно, Злоупотреби положаја одговорног лица, који говори о искоришћавању положаја и овлашћења зарад прибављања противправне имовинске користи себи или другима.
„А када је реч о Секретаријату и Немањи Стајићу, у суштини би се могло говорити о истом случају, само – због тога што је Стајић био службено лице – то би потенцијално могла да буде Злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика“, рекла је Пауновић за БИРН.
Фирма Дејана Станковића рушила и градила без дозволе!
Међутим, ни ту није крај догодовштинама зграде у Курсулиној. Иако наочиглед свих људи у општини, изградња објекта, како је БИРН раније писао, креће без дозволе негде почетком 2019. године.
Али, онда – за већ озакоњену зграду – почетком фебруара 2019, тадашњи градски секретар за урбанизам и грађевинске послове Милош Вуловић издаје најпре локацијске услове за зграду која је већ у изградњи, а потом 22. марта 2019. и грађевинску дозволу, која предвиђа два спрата мање него што је већ озакоњено у новембру 2018.
Пројектанти ове зграде, за потребе грађевинске дозволе издате за објекат са два спрата мање него што је већ озакоњено, били су поново Татјана Петров и „Time studio“.
Скај апликација као мач: Европско тужилаштво спрема оптужницу против Вучића?https://t.co/2p8oWn6V9H
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 1, 2024
