Прочитај ми чланак
У Србији не постоји ниједна институција која контролише присуство отровних хемикалија у одевним предметима!
„Гринпис“ покренуо кампању против модних марки код којих је пронашао отров у гардероби
Чак ни након што је еколошка организација “Гринпис” изнела узнемирујуће податке да су у градероби више одевних марки пронађене супстанце које ремете рад хормона и имају канцерогено дејство, ниједна служба у нашој држави нема намеру да се позабави овим проблемом!
„Бенетон” поставио камере у лутке!
Произвођач гардеробе “Бенетон” је у својим продајним објектима широм света поставио камере у око луткама у излогу да би испитао навике потрошача и томе прилагодио своју понуду. Како открива лист “24 сата”, камере у луткама постоје и у Србији, али су код нас постављене само због крађа.
Петар Цвијић, директор развоја у тој компанији, изјавио је да у Србији није потребно да се прате навике потрошача, јер се кроз централни сервис тачно види шта грађани купују.
– Повећали смо надзор јер крађе праве проблем и запосленима, који треба да надокнаде тај губитак из свог џепа – наводи Цвијић.
Свестска јавност остала је шокирана чињеницом да су у чак 14 водећих светских произвођача нађене хемикалије које у већој количини могу проузроковати рак, алергију, оштетити органе и хормонски систем. Међутим, реакција домаћих институција је потпуно изостала!
Иако су готово сви медији извештавали о томе, у тржишној инспекцији поручили су за “Ало!” да тај сектор није “добио обавештење” о спорним артиклима, те да у вези са тим ништа неће бити предузето.
– Контакт тачка сектора тржишне инспекције није добила обавештење о спорним артиклима ради даљег предузимања мера у вези са небезбедним производима, односно одређивањем мере повлачења или опозива робе са тржишта уколико иста није усаглашена са прописаним захтевима – саопштили су нам у тржишној инспекцији, упутивши нас на Министарство здравља.
Међутим, у министарству Славице Ђукић Дејановић кратко су поручили да контрола одеће уопште није у њиховој надлежности.
Петар Богосављевић, директор Покрета за заштиту потрошача Београд, каже за “Ало!” да је опште познато да у Србији нико не контролише токсичност хемикалија.
– А све и да контролише, могуће је да би се нашло присуство тих хемикалија у мери која је дозвољена, јер је Србија знатно ублажила своје прописе како би их ускладила са европским. Некада су закони о безбедности били много строжи, нарочито када се ради о производима за децу, али то, нажалост, више није случај – оценио је Богосављевић.
Најчешћи отрови у текстилу!
Формалдехид – “људски карциноген”!
Израђена одећа често се прекрива формалдехидом, који је током транспорта чува од гужвања или труљења услед гљивица. На ово једињење забележене су тешке алергијске реакције, а присутни су и дугорочни негативни, кумулативни ефекти на здравље. Токсиколошки амерички национални програм 2011. године формалдехид је описао као “људски карциноген”.
НФЕ – Утиче на хормоне и штети природи
Још један уобичајени додатак одећи је нонилфенол ехтоксилат (НФЕ). Његова употреба је ограничена у већини регија где се брендирана одећа продаје. Има способност да опонаша естроген, због чега ремети природну равнотежу хормона у погођеним организмима. Откривени су у многим отпадним водама света, што је забрињавајуће због токсичности за живе организме у води. У ЕУ је употреба ограничена због штетности по животну средину и људе.
ПФЦ – Изазива рак дојке
Перфлуоринатна једињења (ПФЦ) дуго времена су сматрана неотровним, али је 2001. откривено да се накупљају у људском телу и околини. Ове хемикалије садржи одећа која се не гужва и не пегла. Многе студије их вежу за рак дојке.
ППД – Алергијске реакције!
Одећа црне боје и бојила за кожну одећу често садрже п-фенилендијамин (ППД), који може изазвати алергијске реакције. Амерички центар за контролу болести наводи ППД као контактни алерген. Симптоми изложености укључују иритацију грла (ждрела и гркљана), бронхијалне астме и дерматитис. Користи се и у разним бојама за косу, обојеном крзну, обојеној кожи и одређеним фотографским производима.
(Ало)
