Прочитај ми чланакИнтерно расељени приштински Срби који већ 16 година живе у Грачаници, Чаглавици, Лапљем Селу, Добротину и другим селима у околини Приштине, обишли су на Задушнице православно градско гробље у Приштини и поново се пожалили на то да је запуштено.
Приштинци који живе у Београду, Нишу и другим градовима нису дошли, јер, како су рекли за агенцију Бета, нису имали организован превоз.
Радмила Вулићевић, која је преко Скупштине Приштине, измештене у Грачаницу, организовала превоз, рекла је агенцији Бета да расељени Срби из централне Србије имају превоз организован – за летњег Светог Николу – славу православног храма у Приштини и за Митровданске задушнице, 8. новембра.
„То јесте за захвалност, али није довољно. Могли бисмо да дођемо и у већем броју сваки пут када су Задушнице, ако бисмо имали ту подршку“, рекла је Вулићевић.
Срби који су дошли на Задшнице, рекли су за агенцију Бета да је гробље поново запуштено, зарасло у коров, траву и трње и да је на гробовима опет израсло дрвеће, као и да је веома тешко прићи гробовима.
Загорка Симић, која од 1999. године живи у Чаглавици, рекла је да изгледа као да ове године гробље није ни чишћено. Она редовно долази са супругом, са којим сама чисти гробље.
Пожалила и на живот интерно расељених Срба, рекавши да су прошле године њу и мужа три особе напале пиштољем.
„Звала сам у помоћ комшије Албанце. Нападачи су почели да беже, а један је пуцао у бетон. Била је полиција и више нас нико није обилазио. Тако живимо као интерно расељени“, рекла је Симић.
Приштинац који живи у Грачаници, Братомир Мрдаковић рекао је да је недопустиво што од растиња, жбуња и корова већ годинама не може да приђе гробовима својих предака.
Владимир Ристић који живи у Лапљем Селу указао је да је згранут изгледом гробља и да тражи некога да багером ишчупа орах који, и поред тога што га он сече, већ годинама поново израста на гробу његових најближих.
Станиша Благић објаснио је да је бомба током НАТО бомбардовања 1999. године избацила надгробне плоче и бетонски оквир хумке поред гроба који он посећује, и да је од тада ту само кратер, који се пуни водом од кише.
Парох приштински Дарко Маринковић, који је одржао помен, рекао је да је једино што се мења број Срба који обилазе гробље, којих је сваке године све мање.
Рекао је да су по једном пројекту лепљени поломљени и срушени надгробни споменици, али да тај пројекат, који је трајао годину дана и који је обухватао цело Косово и Метохију, није настављен.
Маринковић је оценио да је стање на гробљу одговорност свих и да је црква немоћна да било шта предузме, осим да позива и пише и тражи помоћ, али да би Срби, политичари у косовским институцијама могли да учине нешто да би гробље било у бољем стању.
„Не кажем да не раде ништа. По речима одборника из српске заједнице у Скупштини града Приштине, када би градоначелник знао за право стање на гробљу, он би нешто предузео, али он је наводно обавештен да се ово гробље чисти“, рекао је Маринковић.
