Прочитај ми чланакМанифестација "Сто фела ракије Југославије" окупила 28 излагача из Србије, Хрватске и Словеније.
Фото: Вечерње новости
Манифестација „Сто фела ракије Југославије“ окупила 28 излагача из Србије, Хрватске и Словеније.
Прва чашица шљивовице иде Кастру за душу, друга бившој великој земљи, а за трећу ко те пита кад она сама клизи – рече Миленко из Сомбора, и приближи се великој Титовој бисти.
– Друже Тито, да можеш да видиш шта смо направили од твоје велике земље, оседео би од муке у секунди и од срамоте окренуо главу од свих нас од Вардара до Триглава – прича као да испред њега жив стоји највећи син свих народа и народности. Што због ракије, што због оживљеног духа бивше СФРЈ и песме „Уз маршала Тита, јуначкога сина“, која иде у позадини, у речима му се осећа сета, а у очима назире суза за неким, за њега много бољим и лепшим временима.
Не само код Миленка, него код више стотина посетилаца и тридесетак произвођача ракије лепе успомене на једну велику земљу, братство и јединство, пионирску заклетву, радне акције пробудила је ракијада „Сто фела ракије Југославије“, одржана минулог викенда у Бачком Моноштору, селу надомак Сомбора.
Како би некадашњи Дан републике, 29. новембар, за који се традиционално везује свињокољ, дочекали спремни, домаћини, надалеко познати по печењу ракије, али и гости из околних места, као и Словеније и Хрватске, поносно су изнели своје најбоље шљивовице, дудоваче, виљамовке, комовице, ракије од кајсије, јабуке, дуње… Јер као што се зна, на свињокољ се не иде без подлоге – добре и јаке домаће ракије.
Сваки „ракијаш“ изнео је најбоље из свог подрума. Наздрављају једни другима, пробају комшијску љуту, пореде је са осталима. Свако има неку своју тајну за печење ракије коју љубоморно чува. Тако је спонтано настала јединствена верзија братства и јединства: братски се дружимо, јединствено мислимо – свако да је његова ракија најбоља.
Као у народној песми – „винце ударило у лице, а ракија стаде говорити“, тако су на површину почела да излазе сећања.
– Сви смо ми расли у једној земљи, једној идеологији која нас је спајала, али ње више нема. Свима нам фали – вели Бранко Шоштић из Кљајићева и са главе, у знак поштовања према Фиделу Кастру, скида кубанску капу. – Шта ће боље од ракије поново тако спојити људе? Видите како је избрисала све границе!
Као што он на глави има кубанску капу, тако је и већина осталих излагача, поред ракије, на тезге изнела петокраке, титовке, црвене чланске карте, пионирске мараме, заставе и другу препознатљиву иконографију тог времена.
– И данас се живо сећам пионирске заклетве, то је за нас био велики догађај. Жао ми је што тога више нема, али ми је драго што постоје овакве манифестације које нас на то подсећају – каже Слободанка из Моноштора, у белој кошуљи са црвеном марамом око врата, једна од ретких дама које се баве производњом ракије. – Можда није баш уобичајено за женско, али мени је то хоби и велика љубав.
Судећи по реакцијама оних који су је пробали, „дамска“ љута шљива нимало не заостаје за осталим ракијама.
Иако су бројни посетиоци рекли да нису пробали ниједну лошу ракију, о најбољој се одлучивало „на другој седници Централног комитета“. Пред члановима ЦК било је више од стотину фела ракије, а за најбољу је проглашена „крушка“ Мартина Колара из Моноштора. Одмах иза ње је „кајсија“ Винске куће „Ачански“ из Сомбора.
ПРОМОЦИЈА РУРАЛНОГ ТУРИЗМА
Ракијаду у Бачком Моноштору, другу по реду, организовало је УГ „Подунав“ из овог села, са намером да подстакне развој руралног туризма.
– У нашем селу има доста произвођача ракије и желели смо да то представимо и другима. У селу је заступљена и југоносталгија и у једној манифестацији спојили смо две лепе ствари – каже организаторка Зденка Митић из УГ „Подунав“.
