Радоичић и Веселиновић зидају десетоспратницу, никли темељи

19:28 14.12.2023.

На месту некадашњег хотела "Дом", на углу улица Краља Милутина и Пастерове, поред Амбасаде Русије на Савском Венцу, из земље су "никли" темељи за нову десетоспратницу коју, према незваничним подацима, граде Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, контроверзни бизнисмени с Косова. Иако се протеклих година доводе у везу са организованим криминалом, Радоичић однедавно и са лабораторијама марихуане на Косову, ови "бизнисмени" протеклих година шире своје пословне империје у Србији.

Здање саграђено 1929. године било је у власништву Града Београда све до 3. новембра 2020. године када га је на јавној лицитацији, за 4,1 милион евра од града купила компанија Рамид д.о.о. која је у тренутку куповине била у власништву Љиљане Божовић, супруге бизнисмена с Косова Звонка Веселиновића, и Бојане Томашевић, супруге Владимира Томашевића, једног од власника кладионице Моззарт.

Само неколико дана након куповине, 20. новембра, Љиљана Божовић излази из власништва, а по свему судећи, објекат је добио новог власника. Подаци из катастра показују да је садашњи власник објекта Фарук Џанџановић, директор фирме Домоинвест д.о.о., а према незваничним сазнањима портала Нова, иако је власник друго лице, иза зидања овог здања у срцу главног града стоје контроверзни бизнисмени са Косова.

Хотел „Дом“ је због адресе на којој се налази, а то је Улица Краља Милутина, део такозване целине „Западни Врачар“. Био је под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда, што значи да се било каква реконструкција, градња или рушење нису могле вршити без сагласности Завода. Међутим, заштићени статус „Западни Врачар“ изгубио је 25. децембра 2020. године, писао је Инсајдер.

Портал Нова.рс обишао је радове на поменутој локацији где се види да су почели надземни радови, а према речима градског урбанисте Ђорђа Бобића, изградња ове зграде је мимо закона.

– Прича са претходном заштитом која је истекла је ујдурма ове власти која је тако на десетине објеката који је требало да буду заштићени трајно, Завод за заштиту споменика културе није обновио ту дозволу, и те зграде су слободне. Онда се уради урбанистићки пројекат, невезано са детаљним урбанистичким планом, гради се шта инвесттитор жели – наводи Бобић и додаје:

– У Београду се то дешава већ неколико година јер власт подржава инвеститоре јер је у дилу са њима. Та удруга између инвеститора и власти доприносе да се такве чудне ствари догађају, Дорћол и Врачар су пуни тога, а има тога и на Савском венцу. Догађа се и да инвеститори плаћају урбанистички пројекат по жељи, а власт то уредно допушта јер су у дилу што је све укупно кршење урбанистичког планирања где планови постају безвредни – додаје градски урбаниста.

Он на питање да ли Амбасада Русије треба да да неку дозволу, наводи да није под обавезно.

– Нема никаквог утицаја ни ингеренције на суседну парцелу шта ће се градити, све зависи од урбаниастичких услова – закључује Бобић.

Није непознаница да Веселиновић и Радоичић добијају и друге послове у престоници Србије па тако и преко фирме „Инкоп“ имају четвртину удела у компанији „Гранит-пешчар“, од које је набављан грађевински материјал за поплочавање неколико улица у центру Београда.

Подсетимо, Милан Радоичић се претходних дана нажао у жижи јавности када је косовска полиција открила да је 11 лабораторија за узгој марихуане на северу Косова у претходних годину и по дана биле повезане са њим.

У селу Извори, смештеном између Лепосавића и Зубиног Потока, уз сам административни прелаз са Србијом, откривено је највеће узгајалиште марихуане на северу Косова. У овој лабораторији пронађене су хиљаде стабљика канабиса у мају прошле године.

Узгајалиште у Изворима једно је од укупно 11 колико је косовска полиција открила у последњих годину и по дана, од којих је једно откривено пре него што је на њему почео да се узгаја канабис, писао је БИРН.

За разлику од Радоичића који се и даље, кријући се иза патриотизма, како тврде косовске институције, бави криминалним активностима, Веселиновић се из истих повукао тако што је новац стечен криминалом уложио у легалне послове у Србији. Веселиновић се, кажу даље, повукао са Косова пре неколико година, а пре тога је био повезан са албанском мафијом.

И док у Србији констатно увећају своју империју, Радоичић и Веселиновић се налазе на црној листи САД, односно под санкцијама, јер их доводе у везу са организованим криминалом.

Америчко министарство је тада саопштило да је Веселиновићева група, у којој су и његов брат Жарко, Милан Радоичић и још неколико особа, укључена у шему подмићивања великих размера са косовским и српским безбедносним званичницима, који омогућавају групи илегалну трговину робом, новцем, наркотицима и оружјем између Косова и Србије. Подсетили су и да су поједини припадници ове групе осумњичени за умешаност у убиство политичара Оливера Ивановића.

Значајна улога Веселиновићеве супруге

У Веселиновићевом и Радоичићевом приватном и пословном односу, Звонкова супруга Љиљана Божовић има значајну улогу. Она је тренутно заступник у фирми Доллy Белл која је 2015. изградила хотел „Греy“ на Копаонику, а према последњим подацима из ЦЕОП-а, убрзано проширује тај хотел у Националном парку Копаоник за додатних 8.000 квадрата.

До краја 2021. била је сувласница фирме „Сторенергy“ заједно са Николом Петровићем, кумом председника Србије Александра Вучића, са којим је била у пословима везаним за соларну енергију.