Губици у том износу бележили би се само по основу пет пољопривредних производа – кукуруза, соје, уљане репице, кромпира и парадајза, и разлика у цени између генетски модификованих производа и оних који то нису, казао је Миладин Шеварлић.

Председник Друштва аграрних економиста Миладин Шеварлић упозорио је да би Србија, уколико би усвојила нови Закон о генетски модификованим организмима (ГМО) и дозволила увоз таквог семена, годишње бележила губитке од бар пола милијарде евра.

Губици у том износу бележили би се само по основу пет пољопривредних производа – кукуруза, соје, уљане репице, кромпира и парадајза, и разлика у цени између генетски модификованих производа и оних који то нису, казао је Шеварлић.

Он је као пример навео да тона ГМ соје кошта 90 евра, док за исту количину соје која није генетски модификована, а која је доминантна у нашој производњи, треба издвојити 120 евра.

Такође, треба рачунати и на последице гашења наше семенске индустрије која је најпрофитаблинији део нашег агробизниса и губитка тржишта за пласман наше семенске робе и садница на тржиштима других земаља, подвукао је Шеварлић.

„По незваничним информацијама, нови Закон, који ће бити далеко толерантнији према ГМО је припремљен, нажалост за пољопривреду и потрошаче у Србији, и на њихову штету“, тврди Шеварлић.

Шеварлић је истакао да је за њега и потпуно изненађујући став посланика у Скупштини Србије да одбију укључивање у дневни ред претходног заседања народне скупштине предлога да се донесе декларација о мораторијуму увоза, прераде, промета и пласмана генетски модификованих производа у Србији за наредних 10 година.

„Посебно забрињавајућа чињеница за мене је да су посланици из преко 80 општина и градова, међу којима су Београд и Нови Сад, са чијих територије има две трећине посланика у републичкој скупштини, потпуно занемарили декларације против ГМО које су усвојиле скупштине општина и градова у којима живе“, додао је Шеварлић.

Он је истакао да је такве документе усвојило већ осам земаља чланица Европске уније, када је реч о забрани узгоја, као и да је Швајцарска усвојила мораторијум до 2017. године.

Посебно треба имати у виду извозно расположиве ресурсе у пољопривреди Србије и учешће пољопривреде и прехрамбене индустрије у структури бруто-домаћег производа (БДП) и у спољнотрговинском билансу Србије, напоменуо је Шеварлић.

Он је подсетио да у свету одавно постоје упозорења о потенцијалној штетности ГМО, посебно од прошле године када су саопштени резултати двогодишњег истраживања експерименталне исхране пацова ГМ кукурузом.

„Наше становништво очигледно није довољно образовано нити информисано о могућим последицама, а досадашње толератно понашање надлежних државних органа према илегалном узгоју ГМ соје на нашој територији такође говоре о практично извесном стварању атмосфере постепене легализације ГМО“, закључио је Шеварлић.