Прочитај ми чланакУ органској производњи основни принципи су предострожност, превентива и етика. Пољопривредно газдинство Летић са Ченеја код Новог Сада бави се сертификованом органском производњом, званично од 2011. године.
Међутим, Нада Летић се сећа деведесетих година када су супруг и она одлучили да напусте град. Како каже, нису се покајали.
На самом почетку, поврће су гајили по органским принципима и само за своје потребе, а данас је то њихов посао, од кога пристојно живи њихова трочлана породица.
Заокружили су систем производње. На око три јутра ораница под отвореним небом гаје житарице, које служе за исхрану живине.
Стајњаком ђубре пластенике који су на површини 3.000 метара квадратних, са сменом од три биљне културе у току године, па се може рећи да један пластеник представља еквивалент једно јутро земљишта.
Сам почетак није био лак. Прелазак из конвенционалне производње у органску је период конверзије, а колико ће трајати зависи од много чинилаца.
Трајање конверзије, пре свега, зависи од анализе земљишта и воде, испитују се први плодови на садржај пестицида, али оно што је сигурно је то да се на парцелама које су у близини саобраћајница, као и великих загађивача, не може организовати органска производња.
Поред сертификованог органског семена, потребно је планирати плодосмену усева.
Код Летића се могу наћи и ретке биљне врсте, као матовилац, црвена слачица, рецкава салата, бејби кинески купус и друге.
Поврће прихрањују ферментисаном копривом, штите га содом бикарбоном, домаћим сапуном, бакром и сумпором, само у одређеном периоду.
Против вируса са боре белим луком и љутом паприком, а у заштити им помажу и биљке савезници које се међусобно штите, као лук и шаргарепа, купус и парадајз, етеричне биљке.
Међутим, најважнија је превентива и да се на време спречи појава болести и штеточина, а то подразумева много рада.
Економске исплативости има у органској производњи, упркос томе што доноси мање приноса од конвенционалне.
