Прочитај ми чланак
Грмљавина у јануару веома је ретка. Она уочи Првог српског устанка ушла је у народну епску поезију и постала предзнак важних догађаја.
Почетак буне
против дахија
………………………………………
Боже мили чуда
великога!
Трећу свеци вргоше
прилику:
Гром загрме
на светога Саву,
У сред зиме,
кад му време није,
Сину муња на Часне
вериге
Потресе се земља
од истока
Да се Србљи
на оружје дижу,
Ал се Србљи дигнут
не смједоше.
………………………………………
ва зимска грмљавина није се догодила 1804, како се то прича, већ неколико година раније, 1801. године. Уосталом, и у самој песми каже се да се Срби нису тада подигли на устанак.
ими при јаким вејавицама, односно великим снежним падавинама, могу у ретким случајевима да се чују грмљавине и види севање. Ипак, на европском копну грмљавине се чешће јављају у благим, топлим зимама. Да је зима 1801. године била топла остало је неколико писаних извора, као и сведочења очевидаца који су забележили ову историјску грмљавину.
Једно сведочанство је београдски запис који је објавио М. М. Вукичевић у делу „Из старих Србаља”: „1801. јануара 14. у очи светога Саве србског, тутањ многи и грмљава, и земља се тресе, и пукоше три грома, један удари на Бабића брег у кућу, други у џамију Заимову, а трећи не знам ђе.”
рота Матеја Ненадовић у „Мемоарима” наводи да је у манастиру Боговађа у једној књизи Хаџи Рувим написано да је лета 1801. јануара 26. београдски паша удавио владику Методија, те да је због непокорности Турака Видинлија цару настало велико крвопролиће. У том манастирском рукопису наводи се да је зима била лепа.
благој зими 1800/1801. године сведочи и стари запис
у коме стоји: „У то време биста лепа зима.
И тому слава во вјеки амин.”
отврду о томе да је зима 1800/1801. заиста била блага дају и хронике и метеоролошка мерења вршена у Западној Европи. По фландријској хроници, у јануару 1801. било је топло све до 24. јануара, када је наступила промена времена са тродневним захлађењем и нешто снега. Тако би могло да се узме да је овај ваздушни талас изазвао код нас два дана касније громове на Светога Саву, а затим само муње на Часне вериге 29. јануара.
вети Сава се у народу узима као одредница да је прва половина зиме прошла. Статистички, најхладније доба зиме је од Светог Јована 20. јануара до Светог Саве 27. јануара.
асне вериге су, по легенди, некада висиле на небу и људи су се заклињали стављајући руке на њих. Ако би се заклео кривоклетник, вериге су се повлачиле према небу и тако означиле онога ко се криво заклео. Свеци који су имали вериге као атрибуте примили су улогу божанства правде, верижњаци. То су Свети Сава, Свети Петар и Свети Хрисогон.
Прича је да су Свети Сава и Свети Петар разменили своје вериге. Свети Сава је Светом Петру дао хладне док му је Свети Петар дао вруће. Да нису тако учинили онда би људи лети горели од прекомерне врућине, а зими се мрзли од великих мразева. Часне вериге Светог Апостола Петра славе се 29. јануара. У неким крајевима празнују се да би се заштитило од удара грома. Такође, верује се да ће онај ко носи одело шивено на тај дан бити погођен громом и од тога ће и погинути.
ародна пословица израз је страха од болести и голомразице. Снежни покривач најава је хладне зиме, одлаже цветање воћака све док не прође сезона када може да се јави мраз. Због тога су дражи хладни и снежни зимски дани који спречавају прерано пупљење. Ако мраз захвати воћку у цвету, обично се каже „Мраз је обрао воће!” Промрзли цвет не може да се оплоди. Осим тога, за људе је зимски пораст температуре нездрав и погодује болестима.
Наталија Јанц
