Прочитај ми чланакЈован Маркуш, познати публициста и историчар, износи још један вриједан документ у борби против настојања „дворских“ историчара да докажу како црква у Црној Гори није имала непосредне везе са Пећком патријаршијом, као центром српске цркве и духовности.
Петровић Његош – писма и други документи“ (Титоград, 1988, стр. 51).
Цетиње, 16. фебруара 1822.
Петар I даје на знање Црногорцима и Брђанима да је дошао јеромонах Софроније од пећког манастира да проси милостињу за цркве, „на које су Турци велики данак и глобу поставили“. Он их моли да приложе „у ону светују обитељ“, „по својој јакости, колико је кому могуће милостиње и помоћи“.
От нас владике Петра благородној господи духовним и мирским чиновникам, и старјешинам, и свијема Црногорцима и Брђанима драги поздрав и архипастирскоје благословеније.
Ја знам ваше биће и состојаније и вашу убоштину н сиромаштину, у коју се находите, али је оно српска црква света славено-српскога народа и мати свијех српскијех цркавах, у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили. Тога ради, љубезна браћо, не одреците се по својој јакости, колико је кому могуће милостиње и помоћи у ону светују обитељ приложит, да је откупите и сохраните од разоренија, да и вас Бог сохрани од свакога зла и од сваке биједе и напасти.
Ја сам поменутому господину оцу Софронију допустио, да при овом случају може чељад исповиједати, која желе на исповједаније приступити, и свакога архипастпрски совјетујем и молим, да приступате к њему како к духовному оцу и врачу за исцјеленије душевне немоћи ваше и за спасеније душах ваших.
Впрочем Богу вас препоручујући остајем ваш доброжелатељ.
Цетиње, владика Петар.
16. ферфара 1822.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
